Share Button

ПИШЕ: Мирољуб МАРКОВИЋ, уредник НОНО новина

МИРОЉУБИВЕ МИРОЂИЈЕ (2) –  ЗАШТО ДОН КИХОТ НОВАКОВИЋ ЈУРИША НА НИШКЕ ВЕТРЕЊАЧЕ ?

-Или о томе: како прва љубав заборава, ипак, има и зашто се лакше испушта душа него власт и привилегије?

   Хајде, пустимо мало машти навољу! Замислимо: средњевековно доба, нешто као почетком седамнаестог века, нишка тврђава пуна војске, наравно турске, а по пространом пољу преко пута, где је на прилику сада епицентар Ниша са коњем на споменику… Ето, замислите, баш ту појављује се силни јунак, мршави дугајлија чувени опасни Дон Кихот  од Манче намршавој кобили Росинанти, а за њим тапка, трчи, скакуће јуначке крви послушни силни слуга Санчо Панса. И повика из свег гласа, да се Нишава заталаса: „Изађи де, нишка владајућа политичка елито и предај власт! Ја имам решење за све муке народа мог намученог, а ви предајте власт и спасавајте си живу главу…

Замислите, дакле, да се то може десити, рецимо сада, овог пролећа, јер се у Нишу појавио главом и брадом, јуначким гласом и чврстим стаменим стасом личноСервантесов јунак, али по имену  Дон Игор Новаковић. Није ми намера и нимало не желим да будем заједљив и увредљив   али не видим како другачије да  вам дочарам речима ово што, такође речима, покушавада изведе у граду на НишавиПроф Др Игор Новаковић, до недавно великиigor novak и цењени кадар нишког СПС, бивши председник ГО СПС Ниша и генерални директор бившег нишког „Југоистока“.Али, можда и није све тако смешно, можда и није све утопија што је осмислио и што покушава нишки  ДонКихотданашњих дана. Да га прво послушамо – о чему је, заправо реч?

ДОШАО ЈЕ ЧАС!

– Да, ово је преломни тренутрак – каже Игор Новаковић.- Ако хоћемо да избегнемо тектонске потресе, овај систем морамо да реформишемо, а не да  накарадно дограђујемо, што се иначе покушава неком надоградњом Динкићевог пропалогмодела. Овај систем просто морамо напустити. Неопходно је од политичких странака одузети све регионалне стратешке пројекте, па основати НИШКИ ИНСТИТУТ ЗА РАЗВОЈ, који би све то преузео и коме би се  пренела сва овлашћења.  При том би стручност и поверење били критеријуми да Ниш формира једну стручну и компетентну извршну власт, састављену од врхунских стручњака за поједина подручја. А све њих мора да предводи човек дипломата, храбар човек,окружен само са десетак исто тако паметних и храбрих људи. А тај човек мора бити велики визионар и велики стратег. Он треба да окупља све нишке велике стручњаке, јер је сад  тренутак бити или не бити!

ЈУРИШАЈ, А МИ ЋЕМО ТЕ – ЈУНАЧИТИТ!

Да не бисмо лицитирали, овако гласи  Новаковићева теорија дословно. Јасно, аргументовано и уверљиво    – зашто да не? Када се, међутим, зна повод и позадина Новаковићеве приче, не би ни било разлога да га посматрамо баш као неког телепронтованог лика (реинкарнираног) Дон Кихота од пре четири века. Игор је до пре годину дана био перјаница нишких социјалиста. Сам друг Игор воли да се тако ословљава, јер потиче из комунистичко-социјалистичке породице (отац Миле био добро познат као веклики црвени директор некадашњег великог„Нитекса“). Већ су познате чињенице да се Игор нашао на листи за „одстрел“ зато што се превише залагао за Ниш. Каже да се као директор супроставио одвајању „Југоистока“ и реорганизацији  електросистема Србије , да је због тога хапшен и смењен истовремено. Да ли има неке кривичне одговорности за неке злоупотребе положаја, то није наше да одлучујемо, али  стицај околности и са „Југоистоком“, па са АИК банком и Привредном комором (све то постаде пусто турско, што би рекли Нишлије, односно – београдско), те је  нишки буџет, чуло се већ и то, оштећен  тако за прекио 1,5 милијарде динара.

У таквој једној констелацији чињеница и хаотичног односа бројних странака ових дана се на почетку предизборног загревања осећа једна општа неизвесност. Народу није до шале, али да заокружимо причу са Дон Кихотом Новаковићем ,не од  Манче већ од  Палилуле, пардон – сада већ од строгог центра града ,где се преселио ових дана (читај  – Медијаана). Дон Игор је предузео први корак – примакао се централној власти,пошто се преселио у центар града.Његова Росинанта има сада краћу стазу за залет на црвене и плаво-црвене ветрењаче. Савремени нишки Дон Кихот се опремио добром аргументацијом и ако му копље буде довољно убојито, прво ће освојити бедеме СПС-а, да се разрачуна са првим нишким социјалистом Милетом Илићем, као и са градоначелником Зораном Перишићем, чиме би доказао да прва и велика љубав и пријатељство заборава, ипак, има!. „Хоћу да се вратим на место председника Градског одбора СПС, јер је већина општинских одбора на мојој страни“- јасно је поручио Новаковић.

Због свега што се крчка у нишком узаврелом политичком лонцу, због гомиле истрошених лидера, који би још једном да владају, који би пре испустили душу него власт и привилегије, ето бар због тога гласам за Дон Игора Новаковића. Да му се прво оствари она теорија да овим заборављеним градом на крају света коначно завлада (раз)ум – да на чело града дође такав неки  најумнији и уз то дипломата-стручњак, да оформи прави начуни институт са људима који ће осмишљавати будућност града и југа Србије, па тек онда да прави неко уже тело као градску владу. Али, шта ћемо, кад у зао час, закони то не дозвољвају. А нарочито они горе газде у Београду једва чекају да онемогуће да  Ниш постане нешто као што је био некада! Зато, Дон Игоре Новаковићу, окрени копље убојито прво према централи горе, а ми ћемо те – јуначити! И викаћемо из свег гласа: VAE VICTIS – тешко побеђенима!

Share Button