Share Button

– Шта се то све крчка у напредњачком лонцу, зашто су замрзнуте сменее у нишком СНС, зашто је девети важнији од осмог марта, да ли су нови протести већ кренули из Зајечара, како се просветари боре против министра са минђушом…

Природа је ових дана још једном жестоко показала да се са њом није шалити: наишао је прави зимски талас тек што смо се порадовали сунчаним данима, па је протресао срећом слабији локални земљотрес око Косјерића, а онда смо почетак марта обележили низом исто тако жестоким и неочекиваним знивањима. Учинило се да ће баш онако незаборавно одјекнути такозвани „Српски Давос“ у виду масовног скупа привредњака и политичара на Копаонику, кад је већ неславно прошао тендер За смедеревску железару. За само десетак дана потом издешавало се толико тога да је у јавности најмање речи било о скупу на Копаонику. Просвњетари настављају штрајк (министар са минђушом се заинатио да им скине плату и не да им никакву гаранцију за понуђени уговор!?), председник Николић овенчава се славном медаљом ПРОТЕКТОРА Европске академије наука и уметности, обележава се традиционални осми мартр, али га девети баца у сенку којим поводом Вук Драшковић поново указује на симболику Буридамовог магарца, који је јеадан угинуо док се премишљао између два пласта сена, па поскупљење струје као попследица услова кредитног аранжмана са ММФ, опасности од серије осталих поскупљења, па се све то лепо слило опет у оквир српске политичке папзјаније, где демократе формирају владу у сенци, а напредњаци замрзавају одлуке о сменама непожељних, па онда следи Живковићево упозорење у сред Ниша да може „још једном“ да понови општенародни поклрет за см ену неспособне власти, те одмах потом и први такав скуп у Зајечару, вероватно као пример да је све то о чему сви они причају свакако и могуће.. Све је то зачињено ексклузивним „ружичастим“ ТВ интервјуом са Богољубом карићем директно из Москве, који се завршио још једним показивањем салате као симболом на коме може српски народ да преживи, чак ако не дође она обећана силна индустријска пара из смедеревске железаре, или покретање грађевинске оперативе на фамозном пројекту „Веоград на води“… И у свем том политичком замешатељству нишки пример диференцијације у СНС је поново индикативан и лако може бити повод да се планирани избори у највећој политичкој партији чак и одложе за неко боље време…
О чему се, заправо, ради и у чему је поента нишког случаја?
ФРАКЦИЈЕ У НИШУ
– Знам ја да у Нишу има фракција и то не две него чак и више њих… – рекао је пре годину дана Александар Вучић у разговору са новинарима, када је посебно потенцирао да у СНС нема места онима који не поштују одлуке органа странке.
Потом је месецима међу нишким напредњацима владала сујета и углавном притајена борба за опстанак или превласт. Крај минуле године протекао је у ревизији чланства. Било је толико оптужби и сумњи да има свега и свашта, да има формалних чланова, фиктивних и лажних спискова, приступница и слично. Све је то истраживао Ненад Петковић, кога је послао председник Извршног одбора СНС Радомир Николић са задатком да утврди стварну истину. Друштвене мреже су брујале о томе како га је непријатељски дочекао Дарко Булатовић, председник највећег општинског одбора у ГО Медијана.
Шта се све стварно дешавало, може се само нагађати, ако се бар делимично узму у обзир фејсбук-ексклузиве озлојеђеног и неуморног грађанског критичара Милована Обрадовића. Да, ипак, није у питању само бујна машта незадовољних појединаца, показало се недавно када је градоначелник и председник Градског одбора СНС Зоран Перишић издејствовао одлуку овог партијског органа да затражи смену Милоша Банђура (члана овог тела) са функције члана Градског већа. Онда је у јавност процурила комплетна прича о немилим догађајима међу нишким напредњацима (о чему је „Грађанин“ детаљно информисао протеклих дана). Испоставило се да је крајем минуле године дошло до праве побуне напредњачке омладине, који су блокирали страначке просторије у Обреновићевој, па је било повуци-потегни и опасног натезања Перишића и његових најближих сарадника о томе шта предузети, да ли чак звати полицију у помоћ да растера групу младих који су запретили штрајком глађу и слично. Неко је, наравно, „одозго“ пресекао, па је уследила нека варијанта примирја са младим напредњацима, о чему најречитије говори назови деманти младог Жарка Ђорђевића, у коме је он навео како је наводно дошло до мањег неспоразума, па су то све лепо испеглали са Перишићем уз обострану добру вољу. Како се та добра воља испољила, вероватно ће се ускоро сазнати, јер се добро зна да се „заклела земља рају“, па ће се и та тајна сазнати, као што је разјашњен и случај са већником Банђуром. Ту, међутим, долазимо до специфичности нишке политичке стварности…
КО ВАС ШИША КАД СТЕ ИЗ НИША!
Нишка политичка сцена је последњих месеци прилично узаврела, почев од хапшења СПС-овских челника, па закључно саaleksandar-vucic-sns-naprednjaci-izbori-podrska-mandati-1370033323-318785 црвеном Интерполовом потерницом, коју су косовске власти издале за генералом Момиром Стојановићем. Тако се прича пренела са СПС-терена на СНС терен. Генерал Мома је народни посланик у Скупштини Србије, на челу је Одбора за контролу органа безбедности, али је у Нишу једнако важан као и Перишић. Зна се добро да је генерал на челу фракције која жели да смени Перишића, да су му блиски баш они већници који нису по вољи Перишићу.
Тако су напредњачка кола у граду на Нишави кренула низ брдо. Постало је јасно и видљиво у јавности када није прошао први Перишићев предлог за смену већника Бранислава Ранђеловића почетком ове године на Скупштин града. Као наводно није било довољно прсутних одборника већ сумњиве већине да се изгласа смена. Будући да Перишић није знао за меру и границу до које може да иде, па је убрзо на седници ГО СНС издејствовао одлуку да се затражи смена и другог већника – Банђура у овом случају. Тако нишка прича добија на заплету…
Заказана је хитна седница Градске скупштине, за коју је било најављена и смена већника Банђура, па изненада скинута у предлогу дневног реда. Опстала је једина тачка (измена и допуна фамозне одлуке о задуживању града за две милијарде динара), ломила су се копља са опозицијом, натезали се зимски дан до поподне и, наравно, усвојили промену да се део задужења омогући код Европске банке за развој због уштеде на камати! То је тако било на јавној сцени и оно што се дало видети и чути у директном ТВ преносу. А „испод жита“, тихо, незванично, мимо камера и новинара, одиграла се једна мала политичка драма. Шта је то било што јавност није смела да чује и види?
Као прво, тога дана (средином минуле недеље) над градом су парали небо и уши војни авиони. То су могли да чују и виде сви. Нису могли да чују и знају да су дошла два важна госта: министар Братислав Гашић (познати Бата Сантос до прошле године веома успешни градоначелник Крушевца) и Лука Петровић, партијски кадар задужен за нишку регију. Да не тражимо длаку у јајету – довољно је рећи да се зна да је министар Бата Гашић оштро укорио Перишића што дозвољава да се диже прашина око неслоге у партијским редовима и да одмах одустане од смене Банђура. Тако мисли и шеф, а ја ти преносим поруку шефа са Копаоника и саветовао бих ти да вежеш коња где газда каже, па макар црко коњ и газда са њим – кажу да се у опуштеној атмосфери нашалио Бата Гашић са домаћином Перишићем.
Ма, ко нас шиша кад смо из Ниша – неко се нашалио . Шта да вам радим кад нисте бар чарапани – одговорио је Бата Гашић… Било како било, Ниш ће по свему судећи поново бити покусни пример за наук. Градоначелник Перишић ће сада размислити добро како ће и да ли ће уопште мењати чланове своје владе. Прво ће вероватно два пута одмерити већ изнет захтев да именује два помоћника себи, за економска и правна питања. С друге стране, остаје ускоро да се види како Ће премијер и председник СНС Александар Вучић одлучити о изборима. Да ли ће реализовати више пута најављивано дистанцирање и диференцијацију од лошх момака, од мангупа, у сопственим редовима или ће то оставити за неко погодније време.Чист луксуз му дође да сада из најмасовније странке издвоји кукољ од жита. Чини се да кукоља има толико да ће одбацивањем истог знатно ослабити странку. Ако пак то не учини, поделе, фракције и групашење ће нанети још веће штете.
Утолико је значајнији пример Ниша: Перишић ће морати од муке и сопствене уши да сече, да би некако закрпио све оне силне рупе – како на улицама, али и у сопственој политичкој партији. За све друге поучно ће свакако бити. За град Ниш и оне који га воде ово је само грешка више или мање. Да ли је то некога брига, посебно када су на дневном реду тако важна питања као Београд на води и, рецимо, нека нова резолуција о Косову коју натенане припрема председник Николић? Можда народ? А, пита ли се народ за нешто сем кад су избори? Зато и остаје горак укус непријатне истине да Ниш може слободно низ воду док се у престоници брине брига о Београду на води.

Share Button