Share Button

Ili o tome: zašto premijer Aleksandar Vu?i? nagoveštava svom narodu da ?e u predstoje?oj rekostrukciji Vlade možda li?no podneti ostavku, nije li to prikrivena poruka: „Narode, ne daj mi da podnesem ostavku, ako me ne podržiš i ne poslušaš, ima da se slikaš!“

U nebeskoj zemlji Srbiji sa nebesko- srpskim narodom i ostalim bratskim narodima i narodnostiima, sa kojima živi – eto, baš tu, posred Balkana, dešavaju se svakodnevna ?uda i ?udesa. Naizmeni?no se re?aju i smenjuju bajkovite slike iz dana koji treba da nam svanu i pored ?estih prirodnih katastrofi?nih i teških tragi?nih doga?aja, a koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Prva bajkovita lepa vremena su neprekidno u još uvek virtuelnim kulama na famoznom „Beogradu na vodi“, na velikim kapitalnim poduhvatima smederevske železare, pribojskog FAP-a i raznoraznih nekih (samo što nisu došle) investicija iz Amerike, Italije, još ?eš?e privrednog giganta Nema?ke…

Pod dirigentskom palicom gospodara Vu?i?a bajke se neprekidno ispredaju, njegove monodrame svakodnevno drže narod u transu iš?ekivanja, pa je kona?no sam Vu?i? pokazao svoje – kozje uši ! Vreme je, dakle, da se podsetimo i nekih klasi?nih bajki, narodnih mudrosti, pouka i poruka, ali i da se kona?no razveju magle koje nas predugo ?ine slepim kod o?iju…

vucko

?ove?anstvu je ostalo za nauk Gebelsovo ?uveno pravilo da sto puta ponovljena laž postaje – istina! I onaj ko stalno ponavlja laži jednog momenta po?inje sam da veruje da je to istina, sasvim normalna i svima razumljiva. U ovom slu?aju, srpkskom premijeru nimalo nije lako. Kakav god da je genijalac u pitanju i ?ovek ogromne energije i snage i koji radi dan i no?, teško mu je da drži sve pod kontrolom. Koliko god je tu lepih želja, planova, programa i projekata izgovorio za one prve dve godine, a potom naro?ito u ovoj tre?oj godini, kada drži neprikosnovenu valst u rukama, osnovni je problem i dalje veliki nesklad izme?u lepih že  lja, obe?anja i rezultata.

Ono što je u svemu tome najvažnije, sve njegove pri?e su u obliku monodrama sa svim elementima dramskih zapleta i raspleta. Narod prihvata, bukvalno guta, svaku njegovu re?, hvata se za slamku spasa, a spasa – nigde na vidiku. Pritom je kompletna južna Srbija ve? potpuno izašla iz premijerovog vidokruga.

Šta treba sve još da se desi, kako još uvek popularni Da?i? peva svoju još popularniju pesmu, pa da nas nemilosredni svetski vrag ne odnese? I sa Beogradom na vodi, ali i sa Nišem ve? uveliko pod vodom, o ?emu do prestonice ni glas nije stigao. Ako nema glasa, nema vesti, pa nema ni akcija. Zato ?e, razumljivio, Niš sa celim jugom zemlje i dalje pomno da prati kako ?e u narednih mesec i po dana neki tamo belosvetski ekspertski menadžment da preuzme smederevsku železaru, da ?e to Vlada mese?no iz budžeta da pla?a toliko i toliko desetina hiljada evra, a da ?e menadžment da unese ?ak 20 miliona evra ( s kojom logikom ekonomskom?), pa ?e im se narednih šest meseci tolerisati poslovanje sa gubitkom, ali ?e posle toga (a Vlada garantuje da ?e biti i pre!?) proraditi i druga visoka pe?! Tako ?e valjda, pored vrelog ?elika, Srbijom pote?i – med i mleko! Da ?udne li ironije: istovremeno, baš ovih dana, sto?ari, proizvo?a?i mesa i mleka, bune se i traže rešenje i pomo?.

Od iste te Vlade zbog nelojalne konkurenicije istih ovih roba koje dolaze iz Evropske unije!? Mediji beleže masovno trovanje stotina košnica p?ela, pa od doma?eg meda i mleka ne?e biti – ni za leka!

Tu, na žalost, nije kraj spisku problema, teško?a i nelogi?nosti. Ako se pritom paralelno „Beograd na vodi“ aktuelizuje i drži stalno u žiži javnosti i providnim trikovima se sadašnje kule u vazduhu, baš-baš sada u ovom tako vidljivom „blagostanju“ unapred rasprodaju ti neki stanovi budu?nosti… Tu ve? normalan mozak prestaje logi?no da rasu?uje, jer pokušava da na?e odgovor na osnovno pitanje: zašto je narod poludeo, pa se samo krsti u ?udu, a koji su to zbunjeni i šta mu rade?

Sve to zna?i da je stvarno došlo vreme da sam gospodar Vu?i? li?no oda tajnu o svojim kozjim ušima. Pametan je to ?ovek, pa nije ?ekao da njegov li?ni berberin oda tajnu zemlji, pa da se onda desi da krene glas iz same zemlje… Jer, zemlja se davno zaklela raju…

Može biti da je neka sre?a u nesre?i što se navikao ovaj nebeski narod da ?eka sre?u i bolji život negde tamo visoko, uvek u nekom obe?anom raju. Zato ?uti, grca i nekako muku mu?i sa smanjenom platom i penzijom, ali i po?inje da se osveš?uje. Zato se sve glasnije postavljaju pitanja: šta uradiše Arapi sa srpskim poljoprivrednim zemljištem, ako arapski milijarder investitor i potpiše ugovor za Beograd da se digne na vodi, zašto baš ovih dana ove godine ne krene boljitak koji je premijer davno obe?ao baš za ovaj termin, zašto drži javnost u neprekidnoj zabludi, zašto se bukvalno sve konkretno BOLJE odlaže za neko drugo sutra?… Mogu?e je postaviti još mnogo sli?nih pitanja, kao što su, na primer: zašto su advokati ?etiri meseca morali da dokazuju u štrajku opravdanost svojih zahteva, a zašto prosvetarima, koji (ne zaboravimo to!) vaspitavaju i obrazuju sve profesije, ne mogu ništa da postignu sem što su ovih dana polili vodom svog mla?anog ministra sa min?ušom?

Zalivanje ?e možda ministru pomo?i da se dozove pameti, ali zato nezaobilazne društvene mreže podse?aju narod da se i on prizove i pameti i nekih davno zaboravljenih obi?aja. Bajka o kozjim ušima cara Trojana pomogla je Vu?i?u da zaplaši svoj narod: budi poslušan i dalje, ina?e podnosim ostavku! Narod bar treba da nasluti da ?e ostavka svemo?nog premijera biti nacionalna tragedija. Samom premijeru i vladaju?oj politi?koj eliti neophodno je neprekidno samopotvr?ivanje, kako bi se od danas do sutra prolongirali problemi, a vlast opstajala sa takozvanom ogromnom podrškom naroda. Ina?e, poznat je i preciziran scenario budu?ih dogodovština. Ako se, recimo, u narednih mesec-dva uveri da ima, daleko bilo, kozje uši, možda ?e li?no predsednik V?lade smeniti samoga sebe, pa ?e svoj voljeni narod ostaviti na cedilu! Da ne bi sve tako neprijatno po njega ispalo kao nekom tamo caru, istovremeno se neko dosetio da preko društvenih mreža podseti isti taj narod da se, pored hleba nasušnoga, prihvati i – beloga luka! Kažu tamo: uzimajte beli luk na prazan stomak,da svojim antisepti?kim i antibiotskim dejstvom uništi sve otrove u želucu i ujedno da vas le?i momentalno i od svih otrova koje potom unesete sa hranom! Eto, beli luk – kako se toga ranije nismo setili? Možda u njemu leži spas od svih ovozemaljskih muka i problema? Tako nas podsetiše i na dobri stari narodni obi?aj da se beli luk stavlja ispod jastuka, da se nosi sa sobom u ?a?koj i svakoj drugoj torbi… A možda ?e doprineti i sveukupnom bržem otrežnjenju od zabluda? Ko zna, možda ?e pomo?i da se sa kula u oblacima spustimo na ?vrstu zemlju?

Ili, sa?uvaj nas Bože, bar do prve neke nove elementarne nepogode…

Share Button