Share Button

Piše: Miroljub Marković,
glavni i odgovorni urednik NO-NO novina
Miroljub slika

– Fenomenalna srpska politička scena: vladajuća koalicija se menja, a mnogobrojne opozicione stranke nikako da usaglase ideje i programe
Ne mogu, a da se povremeno ne setim kako nam je kao amanet ostavio sudbinsku poruku jedan neverovatan čovek. Rođen kao Nemac, a zvanično poreklom Švajcarac, pa onda do kraja života opredeljeni Srbin – dr Rudolf Arčibald Rajs rekao je ono što će nas pratiti dok je veka i sveta: „Čujte Srbi, čuvajte se – sebe!“ Ostavio je ovu poruku kao amanet, kao zadnju svoju volju i kao najveći dokaz ljubavi prema ovom našem neverovatnom narodu i to zato što je bio iskreni i najveći srpski prijatelj. Da – dr Arčibald Rajs je ovo napisao 1928.godine pred kraj života, koji je okončao u Beogradu. Umro je u 54. godini života i to od infarkta, što je bila neposredna posledica žestoke svađe sa komšijom, penzionisanim ministrom Milanom Kapetanovićem, koji ga je izvređao i onako po srpski žestoko ispsovao. Prava, originalna srpska psovka dokrajčila je dr Rajsa, tada već uveliko dokazanog višegodišnjeg Srbina, koji je sa srpskim mučenicima prešao albansku golgotu i sa onom čuvenom Šumadijskom divizijom oslobodio Beograd. Taj i takav čovek je voleo ovaj neverovatni nebeski srpski narod, pa ga je upozorio na njegovu osnovnu boljku i prokletstvo – neslogu.

Čuvajte se Srbi – sebe! Poručio je tada dr Rajs. Napisao je to godinu dana pre smrti, a objavili smo je tek pre četiri godine i besplatno podelili narodu, da bismo se valjda nečemu podsetili, poučili i naučili – kad tad. Trebalo je da prođe samo nekoliko godina, pa da se opet pitamo: ljudi moji, šta to mi radimo, evo baš sada, od skoro kada je počela priča da će biti vanrednih izbora? Zbilja, pitanje zaslužuje bar malo da se zamislimo i promislimo šta ćemo – sami sa sobom? Dakle, zašto se ponovo zloslutno oglašavaju i čuju ponovo neke pete kolone, koje sve oštrije gaze strojevi korak?
Arcibald-Rajs
Arčibald Rajs

Prekomponovanje vladajuće elite
Aktuelna vladajuća koalicija u Srbiji se već uveliko prestrojava. PUPS je napustio SPS i prišao zvanično naprednjacima. Na jučerašnjoj sednici Parlamenta, koji se celog dana bavio izborom novog ministra vojnog, Ivica Dačić je otvoreno zamerio naprednjacima: „Napravili ste sporazum, a da me niste ni obavestili…“ I vrtela se priča satima o tome ko je koga i kako kada izneverio, ko je sa kime pravio sporazume a sve završavalo samouverenim porukama narodu – glasaj za nas, jer mi smo najbolji!
Ponovo malo da se podsetimo tog čuvenog dr Arčibalda Rajsa , rođenog Nemca, odraslog i odškolovanog doktora hemije samo sa 22 godine kao Švajcarca, onda od 1914. pa do kraja života i srcem i dušom Srbina. Prošao je, rekoh na početku , svu albansku golgotu, doživeo Kajmakčalan i ostavio amanet da mu srce u maloj urni postave baš na vrh te planine i čuvenog stratišta i veličanstvene pobede srpske vojske. Želja mu je ispunjena, njegovo srce je odneto na vrh Kajmakčalana, ali Rajsova poruka Srbima ostaje da odjekuje u svakoj srpskoj duši. No, pitanje je, zapravo, koliko se njegove mudre i najdobronamernije reči čuju i ko, koliko i kada se njih seća?

Dačić na pomenutoj sednici Parlamenta još reče i to da „one froncle od nekadašnjeg DOS-a“ treba da razmisle šta im je pametno činiti, ali svakako da se manu i njega i socijalista. Vladajuća koalicija se već uveliko prekomponuje, Dačić nešto baš ne mari za to, a šta rade oni silni rascepkani u desetine opozicionih partija?

Opozicijo, opozovi neslogu!
Fenomenalna je srpska politička scena, jer je prosto neverovatno šta se sve može čuti i videti. Gotovo dan da ne prođe, a da se neki biser ne lansira narodu preko TV ekrana. Evropa ili ne, Rusija ili ne – pitanja su koja se najčešće u raznim varijantama vrte u međusobnom prepucavanju. Hoće li DS (Pajtić) sa SDS-om, i LDP-om (Tadić i Čeda), Na primer, poslednjih dana kao da je pitanje života i smrti. Naročito se neki deo javnosti uzbudio i uzburkao kada je Pajtić odlučio da ide samostalno na izbore, a posle – videćemo! Pa – kako se onda razgoropadio Tadić! Uvredio se, boga ti, a bio je čak u dva mandata predsednik Srbije i odgovoran za sve što ne valja i što sada naprednjaci pokušavaju da poprave – kako su oni jedno milion puta izjavili za poslednje dve godine…

Istovremeno, ništa manje ne zabavlja javnost sukob između DSS i PSS, odnosno, Sande Rašković-Ivić i nesrećnog ministra Aleksandra Vulina. Dok si bila ambasadorka u Vatikanu, bilo ti je dobro i ćutala si, a sada hoćeš Srbiju da odvedeš u izolaciju… – otprilike tako je Vulin optužio Sandu. Ama, bila sam ambasador u Italiji, a ne u Vatikanu, ali tebi treba psihijatar a ne mesto u Vladi… – ovako je nekako pak usledio odgovor. Da bi zabava bila kompletna, umešala se i čuvena ministarka plavuša Zorana Mihajlović i onako po ženski raspalila po suparnici Sandi, tvrdeći kako je za vreme Vlade DSS i Koštunice Srbija zapala u najveće dužničko ropstvo, kakve su sve pljačkaške privatizacije bile i tome slično. Sanda sada i njoj odgovara i argumentovano dokazuje da je Koštuničina Vlada ostavila suficit u budžetu, zemlju su u ovakav položaj doveli nekadašnji radikali, sadašnji naprednjaci, skupa sa socijalistima…

Mig Beograda odlučuje o svemu
Tako se to već uveliko krčka u srpskom političkom kotlu. U lokalnim manjim kotlovima i loncima opozicioni lokalni lideri su krenuli u akciju, ali se donekle uzdržavaju, jer čekaju kako će se konačno prekomponovati opoziciona scena na republičkom nivou. Eto, tu ponovo dolazimo do one priče za decu: „Bila je na klupi četka, haj da ti pričam priču – ispočetka!“ Osnovni srpski problem je na kompletnoj političkoj sceni što se ništa nigde ne može i ne sme da kaže, pokrene ili učini nešto, dok oni glavni gore iz Beograda ne daju mig. Međusobno su zakrvljeni i podeljeni u tolikoj meri da je pitanje trenutka kada će se pohvatati za guše. A narod treba sve to da sluša, pa da prođe kroz svojevrsno čistilište duše, da bi na kraju znao šta o kome da misli i na kraju – da li uopšte da izađe na glasačko mesto. Zato se mislim nešto: nije li upravo to konačan cilj svih na političkoj sceni? I poziciji i opoziciji odgovara bilo koja varijanta, samo da se oni prvi nađu na listama.

Narode, tegli, trpi i nadaj se
Ako ne budu u ministrarskim foteljama, ništa ne fali ni onim poslaničkim! A ti narode, tegli, trpi, vuci i nadaj se – biće bolje, ova godina je prelomna, poručuju ovi koji vladaju i nadaju se da će isto raditi i naredne četiri godine. A ovi iz opozicije sve glasnije viču: dosta je bilo, radikalno mora da se menja, mora levo sasvim, ama desno je još bolje…
Ako se tako nastavi narednih dana, a sigurno hoće, imaćemo zabave i cirkusa do mile volje. Jer, svi oni kojima je u interesu da prave zbrku, da obmanjuju narod, da rade u korist njegove štete – odavno su dobili ime narodnih neprijatelja ili – PETA KOLONA. Upravo ta peta kolona na čelu desetine stranaka uveliko već gazi oštar strojevi korak. Mislim se, u stvari, vredi li podsećati na poruku dr Rajsa, velikog Srbina, a koji nije rođen kao Srbin. Zato i pitam: ljudi moji, Srbi i Srbijanci, kada ćete početi da mislite o sebi i svojoj deci i da se , za početak, počnete da čuvate bar malo – od sebe?

 

Share Button