Share Button

Piše: Prof dr Milan Višnjić

Pre nekoliko dana pročitah u jednom portalu intervju sa predsednikom SANU-a, prof. dr Vladimirom Kostićem u kome on kaže:
–         U srbiji se odvija „Kosovo 2“ gde desetine hiljada mladih, poslednjih 30 godina, u tihom egzodusu odlaze iz  Srbije.
Neverovatno ali istinita realnost. Ali neko će reći, pa to nije ništa novo, od vajkada su ljudi iz Srbije odlazili u svet.
IMG_0109aadad
Tačno je to, ali pre četrdesetak godina u svet su odlazili uglavnom radnici sa osnovnim i srednjim obrazovanjem. Ti naši sugrađani su odlazili sa ciljem  da zarade novac i da se vrate u svoj rodni kraj. Naravno deo njih se nije vratio u Srbiju, ni oni ni njihova deca.

Danas je stanje nešto drugačije. U toku je egzodus mladih ljudi sa srednjim obrazovanjem, ali u mnogo većem broju sa visokim obrazovanjem. Odlaze najvitalniji, najstručniji, najsposobniji, najpametniji, jer samo ti i takvi mogu sebi da nađu mesto u  svetskoj konkurenciji znanja i ideja.
Tragično, ali svi oni su uzeli kartu u jednom smeru jer ne žele da se vrate u Srbiju. Zabrinjava činjenica da taj proces dobija epidemijski karakter i broj mladih ljudi koji napušta i koji želi da napusti Srbiju raste geometriskom progresijom.
Jadna smo mi država kada iz nje beže mladi i najbolji. „Belu kugu“ neću ni da pominjem.
Osnovno pitanje je: Šta vlast čini da se ovaj egzodus zaustavi ili bar  radikalno smanji?
Naravno ništa. Njima više odgovaraju njihovi polupismeni i nepismeni, njihovo direktori i ostali rukovodioci sa sumnjivim diplomama…  Oni su poslušni, oni veruju njihovom vođi, oni su njihovi kadrovi, njihovi fanovi, njihovi botovi…
Možda nisam u pravu, možda oni vide te probleme, možda žele da taj proces zaustave ali njihov vožd nema vremena. Ali ako on nema vremena, onda sve stoji. Drugi to ne znaju i jedino vožd zna i jedino on može da reši sve probleme, pa i probleme mladih.
Ja to razumem. Gosp. Vučić je prezauzet jer ima mnogo važnijih  poslova: otvara već otvorene fabrike,  gradi već izgrađene mostove,  smanjuje penzije i plate, obilazi toalete po školama i bolnicama,  obilazi penzionere i zahvaljuje im na doprinosu u ekonomskom oporavku Srbije, šeta se po celom svetu i priča o njegovim uspešnim reformama i ekonomskom oporavku ali ga je  sramota da našim građanima kaže koliko nam je dobro.
Država bez mladosti, bez znanja, bez ideja… nema budućnosti.

 

Share Button