Share Button

– Опасни пасји „перформанс“ на нишким улицама кулминирао тешким повредама једне старице и једне девојке, демонстрације на улиацама у одбрани јадних-опасних паса, а повређене суграђанке сетили се само неки мали-велики обични људи!?

– Зашто градоначелник није поднео оставку уместо начелнице за образовање Велаје као „морални чин“, који, иначе, лично потенцира?
slikaaa                                          Ostavka i imenovanje kao moralni čin: Marina Kostić, Zoran Perišić i Jelica Velaja

    Пас изуједао старицу од 76 гдина, колико пре неки дан, а наредног дана поново вест опет исто невереоватно: код Старог гробља пси луталице напали и изуједали младу девојку студенткињу. Уследила је коначно одлучна акција радника ЈКП „Медијана“ на хватању паса, па још одлучнија реакција љубитеља животиња и тако је последњих дана живот у граду на Нишави постао богатији узбудљивим и непредвиђеним догађајима него иначе…

Зато се за овај наш прелепи град све може рећи, али никако да је у њему досадно! Изборне му(ћ)ке преголеме су вазда у првом плану, а тако ће бити све док се избори не окончају тамо оног прецизираног 24. априла. У Нишу се, међутим, толико тога крчка испод врелог политичког сача, да је просто тешко похватати почетак и крај свих конаца који већ увелико компликују и стварају неразмрсиво клупко свега и свачега. Но, мора се признати, да градска власт на челу са градоначелником Зораном Перишићем, не седи скрштених руку…

ПЕРИШИЋЕВА ФИЛОЗОФИЈА ОДГОВОРНОСТИ

Припадам људима који уистину верују да су недоступни путеви Господњи, али и у ону народну „заклела се земља рају…“ И збиља, ево док се сви скупа нервирамо и жестоко жестимо због више хиљада опасних паса луталица по граду, док једни навијају за људе да се пси уклоне неизоставно са градских улица, а други се свесрдно боре да заштите те јадне животиње, успут чусмо вест да је једна начелница важне градске управе поднела оставку. Заправо, Јелица Велаја је на седеници градске владе, Градског већа, поднела оставку без образложења. Онда је градоначелник Зоран Перишић похвално истакао то као добар пример такозваног личног чина, осећања личне одговорности. Конкретно у овом случају реч је о томе што ова начелница није могла да обезбеди ни минимална средства за нормално функционисање нишких школа.

У последње време просто не могу а да махинално не кренем десницом да се прекрстим и чудом чудим, па да кажем, оно: па, људи моји, да ли је то могуће? Заправо, да ли је могуће да овај градоначелник није нашао за сходно макар мало нешто да каже и самокритички? Па, зна се ваљда ко је надлежан и одговоран за градски буџет, једнако за његово пуњење и пражњење. Како је то онда одговорна само једна начелница и то једне од најзначјнијих управа, која брине о несумњиво најважнијој делатности – васпитању и образовању младих генерација.

Овде, дакле, почиње, али се не завршава прича о одговорности. Перишић би морао бар десет пута да поднесе остваку, а разлога и повода има бар сто и један! Телеграфски, навешћемо само неколико: прва и последња радна победа му је билашто некако ради народна кухиња, са великим прекидима и проблемима, изградио је (оградио) простор за шетање паса у Чаиру, а људи и даље пуштају псе да се шетају са децом, азил за псе није ни започет, а сада тврди да је скупље хранити псе у азилу него људе у народној кухињи, више хиљада бивших радника упропашћених фабрика са правоснажним судским пресудама месецима и годинама опседају његов кабинет у чувеној Градској кући, а последње „возање“ ових понижених људи се одвијало ових дана у Центру за социјални рад (да им сада као просјацима исплате једнократну помоћ!?) и да се бајаги нађу на новом списку за исплату дуговања… Колико још разлога да наведемо Перишићу за оставку? Сваком часном човеку и ово би било превише!

Овде завршавамо Перишићеву филозофијуо одговорности. А да ли, на пример, знате његову филозофију среће? Верујте, вреди се подсетити неких не тако давних догађаја, јер они осветљавају много тога – унапред…

ПЕРИШИЋЕВА ФИЛОЗОФИЈА СРЕЋЕ  

Вратићемо се незнатно, на почетак ове године и на новогодишњу емисију на једној нишкој локалној ТВ станици, у којој је специјални гост целе вечери био управо градоначелник Ниша Зоран Перишић. На почетку, како је и ред, пожелео је нешто свом народу покорном, али је то илустровао веома сликовито: „Једна од честитки које сам добијао каже да треба људима пожелети срећу. Не заборавите да се не помиње без разлога да су они на „Титанику“ били богати и здрави, али нису имали – среће!“ Шта нам то рече и поручи градоначелник Перишић, лекар по професији, прослављени кардиолог? Није важно имати пара, али није важно ни бити здрав!? Важно је имати среће! Па шта је то срећа за једног Зорана Перишића, ево ових дана актуелног носиоца такозване званичне листе напредњака у Нишу? Да ли је то срећа што је пуне четири године био градоначелник оволиког једног града, који је, претходно толико осиромашен, деградиран, уништен и унижен –па га он лично довео у још тежи положај?
NITANIK
Pitanje je da li „Titanik“ može da primi sve niške ambicioznepolitičare

Јасно је, дакле, шта је за Перишића срећа. По нишки речено – просто ко пасуљ: дај да владам још четири године! На почетку, ипак, рекох да се „заклела земља рају да се све тајне сазнају“. Да чудног ли стицаја околности: досадашњу начелницу Управе за образовање Јелицу Велају натерали су савест и осећај моралне одговорности за нас из још непознатог разлога да само она поднесе оставку. На њено место је на истој седници Градског већа именована за ВД начелницу Марина Костић, заменица начелнице Управе дечје и социојалне заштите, иначе, познатија као водитељ ТВ новогодишње емисије, у којој је разговарала са Перишићем и којој је он саопштио ону невероватну формулу среће.

Неспорно је да срећа прати – срећнике! Перишићев „Титаник“ ће за разлику од оног правог од пре једног века можда, ипак, имати праве среће? Шта мислите: шта је за вас срећа?

Пише: Мирољуб МАРКОВИЋ, коментатор-уредник „НОНО“ новина

Share Button