Share Button

POST FESTUM – поруке и поуке:ВУЧИЋ ВАС СВЕ „ИШАМАРА“ СА ЧАИРСКЕ ТРИБИНЕ,  БУЛАТОВИЋУ, ЂЕ ТИ ЈЕ ОБРАЗ, ЈУНАЧКИ СИНЕ!?

Има више него довољно разлога да овог пута почнем актуелну нишку политичку анализу од Дарка Булатовића, уместо, по логици хијерархије, да кренем од првог нишког напредњака Зорана Перишића. Зато почињем овако  и питам :

ВУЧИЋ ВАС ИШАМАРА СА ЧАИРСКЕ ТРИБИНЕ  – БУЛАТОВИИЋУ, ЂЕ ТИ ЈЕ ОБРАЗ, ЈУНАЧКИ СИНЕ!?

СВАЂАЛИЦЕ МОЈЕ МАЛЕ…

Цео свет је добро упамтио да је напредњачка конвенција у нишкој хали „Чаир“ протекла у светлу још јеендог јуначења јуначине Александра Вучића. Рече он храбро, јасно и гласно: „Видите да нико није говорио од домаћина, јер су у великој свађи последње две године, много их иначе волим, урадили су доста, али – ако се не поправе, има да лете…“ И сада, да ми не знамо  јако добро и до у детаље нишку политичку рашомонијаду, која се, не последње две, него пуне четири године врти по медијским  ексклузивама, новинским ступцима и  нарочито свим могућим нишким кулоарским причама. Да се не понављамо по стоти пут, рецимо само толико да су у  ове изборе нишки  напредњаци кренеули у две колоне – званичну Перишићеву, кажу они, али и са другом у облику групе грађана коју предводе генерал Мома Стојановић и адвокат Срђан Алексић…

Прва, такозвана званична, колона била је тик поред Вучића у нишкој хали „Чаир“, што ће рећи редом један до другога: Зоран Перишић, актуелни градоначелник и носилац нове листе с циљем да понови исти мандат, затим Милан Станојквић, па Дарко Булатовић, Бобан Џунић, Братимир Васиљевић и још неки, заправо и још многи који се ту негде врте и вребају прилику да ускоче на неко добро место. Усудио сам се да поштедим првога са листе Перишића (рођен је у Источној Србији), па Станојковића ( рођени Врањанац), те да усмерим одговорност за срамежљиво ћутање и нереаговање (ама баш буквално су нервозно ломили прсте у стиснутим шакамаини једну нисупрословили!?), управо на следећег, ето баш на једног Дарка Булатовића. Водио сам се логиком – па једини је Булатовић рођени Црногорац међу њима, па то, јадан не био, стасом прави ђетић јуначкога срца. Нека ми сви остали опросте ако сам погрешио и ако сам их тиме увредио, али у стилу генералове пароле „ИСКРЕНО ЗА НИШ“, искрено понављам – одговорност за ћутке примљене шамаре, не пацке, не ситне добронамерне критике, свалио сам баш зато на Булатовића. Па, пукло куд пукло, било шта било, признајем да су можда прорадиле и неке моје генетске – предиспозиције!  Додаћу чак и ово –опрости, брате Булате, али ја преломих и, ако ће ти бити лакше, подмећем и свој образ, да ти лакше прође она Вучићева шамарчина!

ТОАЛЕТИ – КАЗНА ИЛИ МИЛОСТИЊА СИРОТИЊИ?

Ако ишта вреди користити у политичком дијалогу то су народне изреке, непресушне и недостижне народне мудрости. Можда делује као поштапалица, али је тачно да се „заклела Земља Рају“ баш да се све тајне веома брзо сазнају. Док су се нишки првацинапредњаци из званичне колоне преиспитивали ко је колико и зашто крив у стилу оне народне „Свађалице моја мала…“, сазнало се већ наредног дана после митинга да су напредњачки аутобуси, рецимо, ипак дошли из Беобграда у Ниш, али да су дискретно паркирани на периферији града, ван очију самих грађана, конкретно – „спаковани“ су у кругу „Нишекспрерса“, кажу, гле чуда, власника за самог  Вучића наводно озлоглашеног  Мишковића!?

Истина је, дакле, једна, а чињенице су неумитне. Вучић је на митингу у Нишу једино конкретан био када је поменуо градске општине Пантелеј и Црвени крст, потом Дољевац и Мерошину, с поруком да ће у свим селима лично посетити школе и школске тоалете. Наравно, претходно ће наложити да се сви ти сеоски пољски клозети уреде „да буду исти као они у Београду“. Ето, на клозетима се свела цела Вучићева прича о томе шта и чему могу да се надају Нишлије и сви остали  на југу земље Србије.

Због свега тога ми дође некако жао свих ових нишких политичких лидера из званичне и оне друге генералске колоне или било које друге. На политичкој сцени Ниша већ увелико крчка неко замешатељство. На само двадесетак дана пред гласање, сви ови силни лидери делују најпре збуњено и прилично изгубљено. Сигурно је, такође, да још нису артикулисали, нити прецизно дефинисали своју ударну и завршну кампању. Највише времена су изгубили у мољакању грађана за потпис, заборављајући притом да је од потписа важније и пресудно колико ће успети грађана да определе да им дају свој глас.

Наредних дана ћемо се нагледати и наслушати свашта. Што су борци смешнији, турнир ће бити успешнији. Народу је, на његову жалост, све мање до смеха, нарочито када се сете опустелих села у којима ће се изводити велике инвестиције на уређењу – тоалета!

Ко зна, можда ће Вучићеви  „шамари“ у „Чаиру“ донекле отрезнити најпре његове послушнике. Проблем је, ипак,  најпре у образу и – огледалу!    Да ли свако види какав одраз даје огледало за његов – образ?

 Пише: Мирољуб МАРКОВИЋ, коментатор-уредник „НОНО“ новина

Share Button