Share Button

(ПРОМИШЉЕНА ПОУЧНА ПОЛИТИЧКА ПРИЧА)

– Или о томе: како су нас до суза гануле Вучићеве сузе због превелике подршке у ГО Пантелеј, колико и кога стварно (душа) боли због неколико хиљада  преварених радника пропалих нишких фабрика и због невероватне вести да се на Новом нишком гробљу прави једа нова – „Ћеле кула!?

Untitled2
Дешава се некада негде тамо далеко – али баш овде и сада: Нишу и Нишлијама  суђено је да вековима већ буду јединствени полигон за праве светске ексклузиве! Није нама довољно што имамо једини на свету част да се баш иовде родио и одавде владао и прихватио хришћанство јединствени и чувени цар Константин Велики, није нам довољно што једини на свету имамо  најјезивији споменик  од људских лобања „Ћеле кулу“, није нам притом довољно што се баш овде десила и опробала демократија  у новој некој српској држави… То је најкраћа ретроспектива кроз дуги период више од два миленијума нове ере, али, кажем, није нам све то довољно, него ево већ две предуге изборне недеље Ниш и Нишлије његове поново су добили главну ролу у најновијем српском политичком водвиљу…

 СУЗЕ РАДОСНИЦЕ ВЕЛИКОГ ВОЂЕ

У Нишу се, дакле, бележи највећи број неправилности на гласачким местима, највише је поновљених избора на градском и републичком нивоу, а у суботу ће, опет само у Нишу, бити поновљени избори у целој једној и то највећој централној општини Медијана.

Поновише се, дакле, избори за градски и републички Парламент уз велику муку и халабуку промакоше фамозни цензус „ДВЕРИ-ДСС“, док оне друге опозиционе коалиције некако лакше прекорачише праг Парламента, рачунајући ту и радикале и социјалисте, што је било и очекивано, како се каже. Изненађењима, ипак, никад краја, те смо имали једно незаборавно вече колико синоћ, тачно у среду, 4. маја ове благословене 2016. Нишлије су посебно биле почашћене Вучићевим запажањима о „невероватно великој подршци“ у ГО Пантелеј, дословно рече да су му сузе кренуле на очи од толике количине изражене  љубави оданих Нишлија. Да се разумемо, то су били само „поправни“ на изборима, мада је највише „понављача“ било – опет у Нишу. У истом том нашем једином Нишу истог дана дешавале су се и друге неке много важније ствари, које велики вођа највеће политичке силе у Србији није запазио…

ШТА ЈЕ ИЗБОРНА ИСТИНА?

Ипак, да се бар на нивоу провизоријума задржимо на  резултатима избора. Које су основне одлике, поруке и поуке овогодишњих превремених избора? Шта кажу прелиминрани, али поуздани, подаци? Прво -излазност : нешто мало преко половине бирачког тела. Друго: напредњаци несумњиво добили највише – близу половине изашлих на гласање. Проста математика каже: половина од половине је – само четвртина једног целог, у овом случају – бирачког тела. Зато би било добро да  напредњаци говоре да  је за њих гласао само – сваки четврти грађанин са правом гласа! Иста рачуница важи и за остале, за које је рачуница, додуше, далеко неповољнија. Ипак је то истина, као и жалосна чињеница да су нам такви законски прописи, па било нам мило  или не – тако је.

Посебна прича ће се тек испредати о томе, на пример, како су то напредњаци успели да постигну готово апсолутну победу, изузимајући мале пограничне општине Сурдулицу и Босилеград, или баш оне централне београдске Врачар и Стари град? У таквој једној тек предстојећој причи, живи били па видели, поново ће Ниш бити екстрем – једниствени пример. Вучић, рецимо, истиче две чињенице: мало мањи процентуални упсех него пре две године, али зато огромних сто хиљада гласова више  у укупној маси. Када ускоро поново дође на дневни ред решавање проблема свих вишковахиљада запослених у јавном сектору, разобличиће се мистерија о томе како су се у овим изборима организовали, како су све контролисали и обезбеђивали оне фамозне сигурне гласове… За сада, међутим, остаје фрапантно питање без одговора: како Вучић целог тог јучерашњег дана не запази и не уочи шта се још важно и необично дешава у Нишу, сем величанствене већине у Пантелеју?

ЗАШТО ЖИВИ ХОЋЕ – ПОД ЗЕМЉУ?

Да прецизирамо проблем: у време јучерашњег поновљеног гласања на тих пет бирачких места у Нишу дешавале су се масовне и веома драматичне људске реакције. Представници оних неколико хиљада радника бивих нишких фабрика са правоснажним решењима о наплати повећих сума што им дугује држава начинили су три крупна потеза у том једном дану. Прво су испред Градске куће покушавали даумилостиве старо-новог градоначелника Перишића да им обезбеди „написмено“ гаранцију Владе и Вучића да  ће им исплатити дуг. Изразили су посебно велико огорчење што су били  подвргнути понижавајућој превари пре месец дана у јеку изборне кампање, када су морали данима да чекају у реду пред Центром за социјално, како би се уписали у списак за обавезну исплату прве рате до 20. Априла, што је била – првоаприлска шала! Зато су запретили да ће пешице кренути за Београд до Владе и Вучића, али их је полиција упозорила да ће их кажњавати као пешаке на аутопуту. Трећи очајнички потез је био да  блокирају железнички саобраћај Ниш-Београд. Колико су велики јадници ови очајни радници без радног места схватили су тек онда када их је полиција уклонила са железничке пруге!  Шта ће они јадни, кад их је много руку  али – малена снага!? Друга веома бројна нишка понижена структура су махом млади радници,  тачније речено најамни радници јужнокорејске „Јуре“. И о њима се недавно Вучић изјашњавао врло јасно да се тај проблем мора веома пажљиво сагледати и проверити шта је ту тачно, јер ће иначе игубити „Панасоник“,  кога је већ закачио „на удицу“, како смо схватили. Шта се у ово узбудљииво изборно време десило са овим радницима, наравно, ништа – инспекција је као ушла да провери све оне силне и невероватне оптужбе и – ништа сумњиво није видела!?

Сам врхунац чудеса у граду на Нишави почео је да се дешава, нигде другде, него  баш на Новом нишком гробљу! Преко 220 радника „Горице“, организовани у синдикату „Слога,“ сложно су решили да више неће чекати на неодређено време  велики број неисплаћених плата. Решили су се на најрадикалнији потез: неће одлазити кућама, остаће стално на гробљу и ноћу ће спавати у – ракама!!! Ово нишко ЈКП, коме је преостала само надлежност на овој невеселој локацији има менаџмент који није способан да обезбеди ни минималне услове радницима – тврде штајкачи и траже смену. Наравно, траже и  зарађене и неисплаћене плате, а поврх свега  и  половина њих има  и правоснажне судске пресуде о наплати дуга са каматама и трошковима.

Тако се, ето, нижу нишке невероватне приче. Поверовали смо у искреност Вучићевих суза због превелике подршке у Пантелеју, а да ли је, колико и кога стварно (душа) заболела због хиљада  преварених радника , због јадних најамника у „Јури“, а на крају због оних живих на нишком гробљу, који су се одлучили да легну – поред мртвих. Да ли овде на овакав један сраман  начин треба да никне једна нова „Ћеле кула“, као споменик једном новом безумљу?

Уби ме прејака реч – остала је да се памти мисао и порука највећег нишког песника Банка Миљковића. Зато се нешто питам: неће ли нас можда сада убити превелика Вучићева љубав?

Пише: Мирољуб Марковић – коментатор и уредник НОНО Новина

Share Button