Share Button

– Или о томе: зашто је европски Инфо-кутак модерни азил за лаковерне и зашто су  амбасадори ЕУ навалили на гостољубиви и „небрањени“  Ниш?
Untitled-a1

     Рашчистили смо, дакле, основну дилему да ли у Нишу може нешто да буде чудно и невероватно? Сложили смо се једногласно – ништа нас не сме и неће изненадити! Ето, да не околишaмо, јуче смо забележили читав низ невероватних, ама баш стварно позитивних, дешавања у граду  на Нишави… Ипак су то догађаји од епохалног значаја за наш град, да им морамо посветити дужну пажњу…

ИНФО-КУТАК КАО АЗИЛ ЗА  – НАИВЦЕ!       

Гласовити мистер Мајкл Девенпорт јуче је у Нишу на  изузетно свечани и театралан начин отворио  величанствено велики-мали ИНФО-КУТАК ЕУ у граду на Нишави. Била је то прилика да Девенпорт подсети да је овај град већ удостојен европске пажње дугих петнаест година и вредне преко 50 милиона евра. Нишки народ је то  саслушао, видљиво срећан и  одушевљен толиком новчаном пажњом Европе.

Није шала, а није ни стзвар мала, јер овај „кутак“ није било какав, рецимо, неки тамо буџак, који неће имати никаквог значајанијег утицаја на живот Нишлија. Ако се добро зна да су, један по један, гашеми, или приватизовани, информативни јавни сервиси попут Радио Ниша, „Народних новина“, па наедавно и НТВ, онда је јасно да овај „кутак“ требва да осветли  народу увелико замрачени информативни простор. Најблаже речено, одушевљени смо једним оваквим великодушним и на сва дозвољена медијска звона обхављеним потезом драгог нам Девенпорта.

Поред овакве информативне шок-сцене у Нишу, овакав један инфо-кутак доживели смо зато као својеврстан азил за – недовољно информисане! Али, питања многа једноставно остају и даље актуелно и без одговора: када ће Ниш да добије азил за псе, или азил за сиромашне и гладне, за оне хиљаде јадника без посла и без динара у џепу и са правоснажним судским пресудама у рукама, или за  оних 220 радника „Горице“ који штрајкују на гробљу и који би радије – живи под земљу, него да трпе и даље оваква понижења!?

Једно је неспорно: као што се види и као што ће се даље доказивати – одлично смо информисани. Шта мислите: да ли да захвалимо овом новом нишком инфо-модном хиту инфо-кутку, или најпре све значајнијим друштвеним мрежама на Интернету? Неки тамо Велики брат из велике даљине  далеко види и још далље сеже. Ради он свој посао. А шта ми у међувремену радимо? Радимо, радимо и те како, на пример,  имамо толико вишкова пара у буџету да раскопавамо већ асфалтиране улице, поново их асгфалтирамо, сликамо  се у високосеријском тиражу, а љубав народа расте ли расте. Зато смо овако велики и све већи, на жалост – у сопственим причама и личном огледалу…

СОКАЧЕТО НА ДИМЧЕТА ЧУКАЏИЈУ!

У Врање нема лагање, јесте сто кила свиња и двеста кила маз – истовремено је и шала и шлагворт за сваку даљу причу коју ће вам започети у обавезном пријатељском обраћању све популарнији нишки адвокат Срђан Алексић, родом Врањанац, сада увелико у борби за превласт у највећој нишкој општини Медијана. Он ће вас потом питати како Врањанци кажу Улица Димитрија Туцовића. Одговор, сасвим неочекивано, гласи на македонском: „Сокачето на Димчета Чукаџију“! Какве везе има врањански дијалекат са укупно два-три падежа са македонским изговором – то већ није ни битно. Важно је да је – смешно и, надасве, ласцивно и асоцијативно. Па, какву машту имаш, тако ћеш и схватити врањански виц…

Но, какве везе има врањански „Димче“ са нашим градом и посебно са догодовштинама од  јучерашњег дана?

Други део  рапорта јучерашњег дана можемо започети и питањем: зашто градоначелник Перишић дан раније најављује величанствену радну победу –отварање Улице Димитрија Туцовића? Реч је, да се разумемо , о отварању затворених (завршених) реконструктивних радова  у великој и збиља значајној Улици Димитрија Туцовића. Али, најављивати сутрашњу радну победу над једном ужасно непослушном и помало џомбастом улицом – збиља превазилази и стварно неограничени нишки смисао за хумор, сатиру, заједљивост, лицемерје – како год хоћете! Савладати једну тако тешку препреку у граду оптерећеном проблемима више десетина хиљада незапослених људи, буквално свих великих и до краја упропашћених и некада веома чувених фабрика – ипак је бар мало за чуђење.

МАЈ- МЕСЕЦ ДИПЛОМАТИЈЕ  

И док је за данашњи дан  (четвртак, 12. мај лета господњег 2016.) градоначелник Перишић најавио свечано завршавање-отварање Туцовићеве улице, све ми се чини да му ту близу, надомак Градске куће, Хајдук-Вељко спрема Тимочку буну  на нишки палилуски начин, јер се у истоименој улици овог познатог српског хајдука радови развлаче без икакве информације када ће бити завршени, а грађани се саплићу по крупном туцанику и ломе скупоцене градске штикле и  штиклице.

Манимо се мало уличних тема и дилема, него будимо реални и рецимо да је, ипак, најважније како је актуелно-будућа власт у Нишу овај месец определила као време у коме ће – Европа навалити на Ниш! Будимо поштени и до краја објективни, па рецимо да је јуче у Нишу боравио белгијски амбасадор и одржао предавање студентима на Економском факултету. До краја месеца, како смо били почашћени да чујемо, исто тако ће боравити и амбасадори Словеније, Кипра и Украјине, а као врхунац почасти биће 26. мај када буде дошла уважена српска гувернерка Јоргованка Табаковић, да исто тако поучи нишке студенте. Будући да се негде незапажено провукла вест да ускоро следи нова инвазија страних банака на Србију, ред је да нас гувернерка поучи како и код које банке да уложимо ову силну готовину са којом народ – просто не зна шта ће!?

Не знам зашто, али однекуд ми дође она народна: „Овако се воли народ, баш `вако, сам тако“! Ако сам нешто погрешио стихове, не замерите, јер се много боље сећам натписа на улазу у наш град: „Добродошли у град електронике“. Па, добродошли, господо из Европе! Ми знамо, као што видите, и улице да градимо и после у кафанама да салвимо. Живели, народе!

Пише: Мирољуб Марковић – уредник и коментатор НОНО Новина

Share Button