Share Button

– Зашто Вучића није брига да ли му је народ срећан и задовољан, зашто драматург Ковачевић пореди народ са воловима, а зашто председник Николић у истоме дану одаје почаст изгинулим ђацима од Хитлер-Немаца у свом Крагујевцу, а потом грли Меркел-Немце у оближњем Крушевцу?!

adaОктобар се овај отегао као гладна година, згуснут као ни један. Чини ми се да се на глобалној светској сцени крчка гадно и жестоко, а на домаћем терену – никад живље. И све се некако врти око мог народа , овог јединог којег имам, који је једини на свету баш такав какав јесте: (не)јединствен, (не)радан, (не)одговоран и бескрајно (не)срећан. Веровали или не, дрзнули се неки тамо виђени људи да ми дирају народ. Не, одлучио сам одмах, не може нико некажњено да дира мој народ. Не дам, просто и то ти је! Ево, ипак, да се мало изконсултујемо…

ЈАДНИ БУЛАТОВИЋ!

Објављујем, као прво, јавно нека се зна: најнеуморнији премијер на свету, највреднији, најпаметнији – то је баш мој премијер Александар Вучић. Иако није спорно да је он најбољи српски премијер од оног тамо далеког проте Ненадовића, не дајем му за право да ми вређа народ. Не сме он да мисли, а поготово јавно да понавља како му је свеједно што му је народ вазда незадовољан, несрећан и тако некакве сличне премијерске небулозе!
Хајде то некако и да разумем. Дојадило човеку-премијеру да му људи стално говоре како им се не свиђа што им је смањио плте и пензије, што обрадова просветаре у авјусту па ништа, што сада обрадова пензионере, па ће опет бити ништа… Но, како да разумем и да му опростоим што се, онако осионо премијерски, окоми на јадног Дарка Булатовића, новог и још сасвим невиног градоначелника Ниша? Зар му није било довољно што му се скоро у Београду истресе пред страном делегацијом што се јадни Дарко извињавао нишким незадовољним кафеџијама? Зар је морао да га онако, на пасја уста, окриви и обрука испред његовог рођеног кабинета у центру Ниша? Зар је Булатовић крив за губитак у градској каси од 50 милиона евра, које му у наследство остави партијски друг Перишић?
Дакле, Вучић може што му се прохте, али и ту има граница. Чим се острвио на мог градоначелника Дарка, то значи да је окривио све грађане Ниша. Дарко или народ – питање је сад? Јадни Дарко је само први Нишлија међу свима и – једнакима. Зато овде узимам у заштиту нашег вредног и даровитог Дарка…
Због свега тога премијеру Вучићу не даје за право ни чињеница да му је изворни небиолошки праотац јединствени и незаборавни радикал Никола Пашић са оном чувеном поруком генерацијама које долазе: „Помоћи нам нема – пропасти нећемо!“ Не правда га ни то што је Вучић после Пашића први премијер после равно сто година који је уважио и увеличао Ниш својим боравком са комплетном Владом. Не може га, такође, аболирати ни други његов небиолошки отац актуелни председник државе Николић…

ПОНИЖЕНИ ЗЕМЉАЦИ

Управо тај Вучићев други небиолошки отац, како се сам прозвао приликом примопредаје партијског блага СНС, дакле, председник државе Николић је на нечувен начин недавно увредио и понизио мој народ. Октобарска дешавања се нижу филмском брзином, а на траци ће остати завек записано како је истог тог 21. Октобра председник Николић у свом родном Крагујевцу одао почаст несрећнм ђацима које су стрељали они Хитлер-Немци.
Несхватљиво је оно друго што се врло брзо одиграло у не тако далеком Крушевцу, где је Николић истог дана веома брзо стигао и „истог дана“, како је некако певала Десанка Максимовић, срдачно, широког осмеха, поздравио и угостио Немце, али овог пута неке друге, модерне – Меркел-Немце. Вучић или Николић, један или обадвојица свеједно ми је, али су ми тога дана понизили и повредили народ Крагујевца.
Можда сам мало попустљив према најпремијеру, али зато никако да разумем Николића, који тако провидно понизи земљаке. Па ко ће кога, ако неће…

ВОЛОВИ, ВОЛОВИ…

Неразумевању нигде краја, па ни у понижавању м,ог народа. Ако политичарима мало и прогледамо кроз прсте, шта ћемо, такви су, политика је то, све је ту дозвољено и томе слично.
Зато не могу да опростим интелектуалцу и прослављеном драматургу Синиши Ковачевићу, који ми отворено и недвосмислено од народа направи – волове! Твитовао је кратко, али зато јасно. Написао он тамо дословно како ми, волови треба да се радујемо јарму од 200 евра месечно и служењу странцима. Није много појашњавао да ли мисли само на „Јуру“ и Кореанце, на „Астер“ и Турке, „Џонсон“ и Амеериканце, или баш на Меркел-Немце, који доминирају са страшно великим инвестицијама по Србији… Нешто је, ипак, појаснио – демократију, слободу и идентитет! Синиша написа и поручи јасно – то је за људе, рече он! Па сад, ко се не сматра волом – неће имати двеста евра месечно, али ће имати идентитет са слободом и свим оним што иде са њом.
Искрено, не знам шта ће ко изабрати и шта би на то рекао Радован Трећи, можда Четврти ?
Не волим да ми дирају и понижавају народ и нећуу им то дозволити. Слажемо ли се, народе мој једини?

Piše:
Miroljub Marković

Share Button