Share Button

vucic_animacija
ФЕНОМЕНИ СРПСКЕ ПОЛИТИЧКЕ СЦЕНЕ: Хоће ли премијер Вучић поновити подвиг грчког бога Зевса и свог партијсог оца отерати нeгде далеко и дубоко у историју и притом ослободити браћу Хада и Посејдона и поставити их да владају са њим?   

 Усред  новогодишњих дугих празничних дана и ноћи народ просто не може да се опусти, да слави и мало се провесели, а да озбиљне теме и бриге одложи, ето  – бар до после божићног славља.  Слике славља, весеља и опуштања радног народа су отишле у други план, јер нам најважније промене на светској глобалној сцени просто не дају да одахнемо. Притом, као гром из ведра неба, сваки час пристижу језиве вести о великим трагедијама и тако редом… Просто не можеш честито један дан да одахнеш и одмориш уморну радничку душу. Шта су то навалиле ове моје новинарске колеге, па нас само бомбардују тешким и морбидним темама, уместо да се мало опустимо и, рецимо, мало да опуштено и натенане развијамо сопствене домаће филмове о домаћим забавним политичким темама…

   Речено – учињено, одлучно окренух леђа белосветским темама. И нешто ми паде на памет једна прича из старогрчке епопеје. Ко зна, велим, ништа не смета да је  препричамо, а ако не смета – можда чак буде неке користи!

   И размишљам тако како су стари Грци имали врховног бога Зевса на Олимпу и како су са њим и у његово време били срећан народ. Па добро, савремени Срби са осталим братским народима и народностима имају ваљда неког свог бога? Ма, што да се цифрамо – и ми имамо свог врховног бога у Београду на води…

   Хајде да се више не лажемо и да се разјаснимо једном за свагда: шта су то у нашој земљи суфицитарни херојски подвизи актуелне власти, а шта све то дефицитарно краси овај неразумни и нерадни народ? Можда је ову причу боље започети другим питањима: докле ћемо се лагати, чeму нас учи савремена српска политичка бајка о суфициту, илити вишку  пара у државној каси као и о дефициту – мањку осећаја за меру  у обмањивању народа?…

   Премијеру  високопоштованом Вучићу не може се много тога оспорити. Посвећеност циљу да народ извуче из дугогодишње кризе, невероватној енергији, упорности и искрености. Мора да се ради и то много више, мора да буде одрицања! То разумеју сви нормални , али нико не разуме зашто се притом мора лагати о стварно тешком жиивоту већине народа? Званична статистика, на пример, каже да  преко 42 посто становништва краси статус сиромаштва! Па зар ће неки тамо 1,5 посто повећања пензија и пет –шест посто просветарима, здравству, војсци и полицији моћи да сакрије оне велике хиљаде партократске војске новоупослених по јавној управи?

    У дугим  и бројним празничним данима првог месеца у години бавићемо се, хтели ми то или не, све више актуелним политичким питањима. Најпре једно тражи јасан одговор: хоће ли се премијер Вучић и председник Србије Николић договорити о кандидату за новог председника државе? Уместо да народ добије одгвор на Бадњи дан уочи Божића, као што је првобитно најављено, сазнаћемо  то тек половином следећег месеца – на Сретење! Дотле, предлажем да мало проучимо поучне приче из историје, а зашто не – из старогрчке…

   Пошто на почетку ове нове године сви воле да се изражавају у неким загонеткама, ја ћу се задовољити само инсистирањем  да потражимо одговоре на још нека питања.  Рецимо, постављам отоворено и конкретно питање: хоће ли премијер Вучић поновити подвиг грчког бога Зевса и свог партијсог оца отерати нeгде далеко и дубоко у историју и притом ослободити браћу Хада и Посејдона и поставити их да владају са њим?  Ко ће бити одабрана сабраћа која ће надаље бити главни ослонац, није немогуће погодити. Могу да рескирам и са питањем за милион долара: зашто  пензионери већ трљају руке од нове шаке долара за предстојећи Ускрс? Ипак, признајем да ми једно није јасно: зашто Вучићу не сиђеш са домаћег Олимпа и искрено и поштено  кажеш своје намере свом народу који ти верује и даје ти пуну подршку­? Није, ваљда, да страхујеш од ових безвезних букача из  раштимоване опозиције?

Пише:
Мирољуб МАРКОВИЋ,
уредник „НОНО“ новина

Share Button