Share Button

DSCN3001

Прво су збор зборили на улазу у Казанџијско сокаче и пошто се нису договорили, нишки кучики су се разишли по групама у разним правцима. Највећа група се убрзо окупила на педесетак метара даље у Обреновићевој улици.

   Они са збора, махом ситнији и млађи пси дотрчали су до једног старијег и крупног, који се сместио у скривеном углу на једном степенику…

   Просто је било невероватно. Мањи чопор од десетак  ситнијих паса вртео се испред оног крупног на степенику, весело су махали реповима и кевтали. Онај крупни је све време грленим гласом понављао оно „ав, ав“, које је надалеко одјекивало. Очито су нешто коментарисали и примали нека упутства преко оног озбиљног „ав, ав“.  Пролазници су и овде подаље обилазили пасји скуп.

Десило се онда поново нешто чудно и невереоватно.  Млађи човек са дететом у рукама пришао је псима, нешто им тихо говорећи. Размакли су се у круг око њега, махали реповима, а он је пришао непосредно испред оног највећег, извадио нешто из џепа и испуштао испред њега. Просто невероватно – пси су постали мирни и задовољни. Овог пута је камера забележила како је позитивна енергија човека са дететом у руци  веома брзо и лако умирила једну бесну пасју фракцију. Ниш је очито град  демократије за све који живе у њему, а Нишлије су људи са неизмерном топлом јужњачком душом…

Share Button