Share Button

– КАМЕРОМ И ПЕРОМ ПО ВОЈВОДИНИ: У тем Сомбору свега на вољу…

DSCN2934
КАД БИ СОМБОР БИО ХОЛИВУД! – ЗА СЕЋАЊЕ И ПОДСТРЕК МЛАДИМА: Сомборци захвални амбициозном претку Бошњаку

    Овако почиње једна од најпопуларнијих војвођанских песама, а када се у овом  граду нађете, у најудаљенијем северозападном делу простране, богате и непрегледне Бачке, е – тек онда схватите   у правом смилсу шта значи оно „свега на вољу“. А што је просто невероватно, неће вас чудити што је велики стваралац и пионир филмске уметности  Ернест Бошњак готово пре једног века хтео од Сомбора да направи,. Ни мање ни више, него прави – Холивуд! Бошњак је био визионар, јер је Сомбор данас савршено уређен, оригиналан, са фасадама у свим дугиним топлим бојама. Ех, само да ми је да видим ове лепе фасаде у Нишу и чисте улице, помислио сам, али, ипак, одмах да се разумемо – Ниш не бих мењао ни за шта! У мом прелепом граду на Нишави само бих мењао много тога, али њега никако не, јер нико нема такву јужњачку душу, али то остављам кад се  вратим њему…

   Савремени Сомборци нису заборавили великог уметника, а нису ништа мање запоставили ни Лазу Костића, као ни још доста других који су  у свом времену ударили вечни печат овом прелепом граду.

   Управо то је  основна тема и предмет краћег путописног записа из сигурно најлепшег града прелепе војвођанске бачке регије…

  „ У тем Сомбору свега на вољу… свега има, то истина, па и жене пију вина, у тим Сомбору…“ – овако пева војвођанска легенда Звонко Богдан. А Ернеста Бошњака, штампара и првог филмског ствараоца и заслужног уметника његови Сомборци нису заборавили. На пространом Тргу Св. Тројства подигли су му јединствени споменик – бронзана фигура Бошњакова са филмском камером на  трокраком сталку!

   Трг се, иначе,  простире од велелпног здања Жупанијског двора са 365 соба, па све до православне цркве на једно километар удаљене на супротном крају широке пешачке зоне. Испред двора, лево и десно, необично високе лоптасте и елипсасте круне огромних туја. Десно поносно сјаји на фебруарском сунцу високи храм Св.

Тројста, а  подаље преко пута Градска кућа. Сомбор сада има градоначелницу Душанку Голубовић и прва помисао  долази сама по себи:  па, овако лепе пастелне боје фасада, овако перфектно очишћене улице, као да се умивају сваког јутра, па то може само жена, која вероватно и своје домаћинство уређује до перфекције!

   Ако, на пример, кренемо лево испред Градске куће, проћи ћемо поред изузетно лепе градске читаонице „Лаза Костић“, за коју ми домаћин Бадованац каже да је ту некада живео овај чувени српски књижевник. Одмах иза Градске куће је пространи трг, поплочан коцком, на коме се сада налазе само неколико огласних табли. Простор је слободан, а Сомборци су га крстили  звучним и необичним именом – Ћелави трг! Конкретрно на том месту је некада био споменик Св. Тројства, који је, како рекоше, комунистичка власт срушила после Другог светског рата.  Сда се зове Ћелави трг, јер на њему ничег нема, а намењен је, опет на велико изненађење, за дечју пијацу. Ето,  то је нешто што треба запамтити – Дечја пијаца! Кажу са одушевљењем: треба видети каква је овде слика сваке суботе од почетка пролећа па до краја јесени. Ту суботом влада дечји жагор, смех и радост, док међусобно размењују играчке, гардеробу и све оно што деци чини задовољство да купују, продају, мењају… Како би то  било лепо применити у Нишу и то баш у центру између споменика краљу Милану и велике градске фонтане,спонтано бележим прву помисао.

   Даље се нижу још нека сомборска чуда. Наилазимо на веома лепу зграду Народног позоришта, а испред ње опет нешто јединствено сомборско: уникатна глумачка маска, изливена од неке мрежасте бронзе, а полукружно испред веома лепе дрвене клупе за одмор љубитеља дасака које живот значе.

   Пролазимо потом поред једног чуда, врло педанто покривеног неког објекта с циљем да буде заштићен какао ваља од мраза и снега. Безуспешно погађамо, док ми домаћин не открије тајну да је испод – градска фонтана! Ма, да ли је могуће да водени објекат  треба чувати од зимских агрегатних стања те исте воде? Наравно да треба, пошто истог момента схватим да је питање бесмислено. Иначе,на месту фонтане је био јединствени споменик –стара турска капија…

   Само још два сомборска бисера овог пута. Непосредно иза позоришта  полулево скреће улица на јединствен начин украшена. Десно на зиду дугом бар педестак метара насликани су трајном неком техником ликови и пригодни текстови заслужних Сомбораца,а на левој страни је низ огласних цик-цак табли. Да се информишеш о свему битном лево, а десно да гледаш и прочиташ што-шта о десетини бар заслужних грађана Сомобра. Испред овог зида је низ лепих клупа- да се информишеш, да нешто ново научиш и да се, брате, одмориш.

   Завршићу делимично путописно упознавање са сомборском Основном школом „Братство-јединство“, на чијем се задњем зиду  школског дворишта ,са спољне стране, налазе они ликови заслужних грађана. На високим вратима школског дворишта и сада стоји педантно написано обавештење од пре две године, намењено родитељима како треба своју децу да испраћају и дочекују из школе. Да, драги моји, добро сте чули – школа се зове баш „Братство-јединство“! Овде, као и широм Војводине, улице имају оне старе називе. Војвођани се не стиде своје историје и свака им част на томе! Само, да се разумемо: незабораван је дожибљај бити гост у Бачкој, али – свој Ниш не дам ни за шта! А онда дођемо на оно заједничко –  мирна Бачка, зар не?

ТЕКСТ И СНИМЦИ:

Мирољуб МАРКОВИЋ,

уредник НОНО новина

 

DSCN2831
Домаћин Нико Бадовинац  у Кљајићеву прасетом на ражњу дочекује госте из Ниша, а други дан је резервисан за посету Сомбору

 

DSCN2888
Велелепно здање Жупанијског двора има равно 365 соба

 

DSCN2893
Свако жели снимак за успомену испред Жупанијског двора

 

DSCN2902
Католичла црква недалеко од Жупанијског двора

 

DSCN2911
Ово је Ћелави трг иза Градске куће, на коме се дечица окупљају сваке суботе, где тргују и забављају се

 

DSCN2916
Фасада Грасдске библиотеке као мало сомборско ремек дело

 

DSCN2926
Мала улица у центру посвећена великим људима

 

ПИШЕ:
Мирољуб МАРКОВИЋ,
уредник НОНО новина

Share Button