Share Button

САСВИМ (НЕ)ОБИЧНИ ЉУДИ:

-ДА  И  ТРГОВЦИ ИМАЈУ ДУШУ ДОКАЗУЈЕ  ДУШКО ЗОРИЋ, КАО ПОСЕБНО ЦЕЊЕН СА СВОЈОМ “ЛЕДОМАНИЈОМ“ И КАО НАЈОМИЉЕНИЈИ НА ГЛАВНОЈ ПИЈАЦИ У НИШУ…

DSCN3097

   Дођеш, допадне ти се и останеш на том месту да живиш. Сасвим нормална ствар, а у Војоводини их зову управо тако – дођоши. Душан Зорић је из далеке Бачке у Војводини дошао је у Ниш пре више од две деценије, допало му се овде много тога, а посебно девојка, па се оженио и остао да живи у граду на Нишави. Овде се каже: одакле ти жена, одатле си и ти, а за Душка се може рећи да је – нишки дођош! Елем, ово није само прича о томе како се један Лала преселио из непрегледне и богате Бачке, да би на четири стотитне километара даље и јужније нашао своју животну срећу..

Ово је, заправо, једна прилично необична прича о сасвим (не)обичном човеку, трговцу, власнику веома лепе и оригинално уређене трговинске радње „Ледоманија“, смештене у пасажу, на пролазу из главне зелене пијаце у такозвану цветну пијацу у Нишу.

Није ово реклама о трговини. Ово је реклама о једном од многобројних обичних људи-трговаца, али веома ретких за које се може рећи да су људи – са душом. Нишки дођош Душко Зорић сам ради у сопственој трговинској радњи, смирен, тих и предусретљив једнако према свима. И сви овде улазе, неко весео, неко намргођен, сумњичав, спреман на расправу, или ко зна већ како и зашто наелектрисан, али зато сви без разлике излазе једнако смирени и задовољни свим оним што су чули, видели и купили…

– Цене су стварно добре, сасвим океј и реалне, али нисам сигурна да ли овај броколи није бајат, да му можда није истекао рок трајања… – вајкала се једна госпођа, премишљајући  се да ли да пазари нешто.

– Ево, госпођа, молим вас, видите и сами. Рок трајања октобар наредне године, по изгледу сами процените, а цена вам казује да нам није основни циљ само да вам узмемо новац… – смиреним и уверљивим гласом Душко је објаснио и – проблема више није било. И тако, да не дужимо, један сат изненадне и непланиране „контроле“ је пролетео у веома пријатним сусретима трговца са купцима.

– Ја сам у војсци био кувар пуних осамнаест месеци. Сада сам главни кувар и  дан данас у мојој кући. Одмах знам да распознам шта је свежа и добра намирница. Зато купујем овде редовно… – полугласно је прокоментарисао средовечни купац и са осмехом поздравио при одласку.

Има много трговина и  трговаца, али мало оваквих где сви излазе и мирни и задовољни куповином. Дођош Душко има разумевања и душе за све који уђу у његову радњу. Само због тога ово није рекламна прича. Ако и помислите да нешто рекламирамо, онда се сетите да најмање времена посвећујемо људској души. Своје душе се можда најмање сећамо, па зато и не стижемо да приметимо оне добре вибрације око нас…

Ах, да:  хајде за почетак стварно да изаберемо најтрговца, па најкомшију, комшиницу, колегу, друга другарицу!

 

 

 

Share Button