Share Button

– Један бетонски грб зрачи златним сјајем, а колико се ми трудимо да своје златно и неотуђиво право бирања сопствене будућности стварно задржимо као -своје?

 1212

Некадашњи Пашин конак, а сада надалеко чувена Градска башта са управом ЈКП „Медијана“ несумњиво је најлепши кутак  нишке Тврђаве. То се, додуше, не зна док се не стигне на лице места у горњи део пространог и још ни приближно уређеног и још мање искоришћеног највреднијег нишког споменика. А још мање се зна да је одмах на улазу у Градску башту, са леве стране, смештено нешто што као злато сјаји и што код средовечних и старијих посетилаца покреће снажна осећања које уобичајено на целом Балкану једнако зовемо – југоносталгија!

Управо овде, лево од улазне капије, наслоњен на зид, сија као да је од злата огроман грб некадашње СФРЈ, негдашње Југославије-Југе, од које, ето, настаде шест држава и гомила још увек нерешених проблема…

– Не знам ко га је овде сместио, али знам да је скинут са зграде Универзитета у Нишу, познатије као Бановина. – прича Братислав-Бата Вучковић, директор ЈКП „Медијана“. – Ми смо га уредили, офарбали бојама које одговарају оригиналном грбу, а реакција грађана који долазе овде је просто невероватна.

Предузимљиви директотр „Медијане“ Бата Вучковић организовао је да се педантно води евиденција о реакцији грађана, па просто невероватно звучи податак да се до сада овде поред грба сликало преко тридесет хиљада посетилаца!

– Недавно је у Нишу боравио фински амбасадор, а овде је дошао специјално да стане поред нашег грба, да се сними за успомену и да поседи на овој клупи, која је, иначе, поклон принца Александра Карађорђевића.-са задовољством овде преузима улогу туристичког водича директор Бата.

Скинут, па одбачен у тврђавском буџаку, грб СФРЈ је срећом „преживео“ нашу пословичну немарност и неодговорност према сопственој историји. Бетонско сивило огромног комада некадашњег грба пола века је красило зграду Бановине, а сада је, ево, златним сјајем и без злата бљеснуло у неком новом светлу. Није ли ово сјајни стил носталгије за нечим што је било добро свим народима Балкана и што сада поново постепено добија право грађанства? Да ли је реч о неком новом хиру или хиту у ово ново модерно доба неке наводне ,ем вишестраначке, ем – демократије? У сваком случају у оној старој Југи било је много тога доброг, а сада је можда тренутак да се  свега тога подсетимо. Феномен је што је све више младих који се исто тако много тога „сећају“, иако нису били ни рођени у то време. Она народна каже: било -(не)повратило се! Но, питамо ли се можда: колико се трудимо да своје неотуђиво право бирања сопствене будућности стварно задржимо као неотуђиво и своје?

ПИШЕ: Мирољуб МАРКОВИЋ 

Share Button