Share Button

ФЕБНОМЕНИ СРПСКЕ ПОЛИТИЧКЕ СЦЕБНЕ (1.)

– Зашто гласам да нишки аеродром „Константин Велики“ постане државни и стварно велики?

Ваља се иза брда и постаће голем проблем, о коме ће градски парламент моратри  коначно да одлучи. Зато и почињем питањима: зашто, црни сине градоначелниче Булате, баш на католички црни петак одлучи онако како са својим Градским већем одлучуи – да свој сопствени,  наш лични, големи аеродром „Константин Велики“  поклониш држави Србији? Зашто,  мили брате Булате, не изађе сутрадан на велики православни празник Лазаереву суботу пред оном беспосленом и неодговорном масом у центру града на Нишави да им  појасниш нешто што би сваком нормалном тренало да буде јасно? Е, онда додајем и питање: како су и зашто Нишлије баш, кажем, на Лазреву суботу наивно  насели на провокације неких опозиционих (не)моћника, те су, уместо са децом и цветним венцима око врата, на улице изашли са пиштаљкама? Да ли онда некоме није јасно зашто- су се истог трена на свим нишмким порталима појавили панични наслови: „Или ће летети авиони из Ниша, или ће летети градоначелник Булатовић са Градским већем у пакету“!

КО ТО ТАМО УРЛА?

Урлали су и поскакивали као некада амерички Индијанци.  Неки назови политичари, одбачени из неких партија у стилу „доста нам их је било“! Испоставило се  да се од неколико хиљада угклаввном младих, који су на пролећном сунцу уживали у фотељама кафића у Обреновићевој и бројним околним,  зачас створила права руља незадовољних беспослчичара. Равнио после 22 године на нишким улицама зачуле су се помово пиштаљке…

Ко то тамо и зашто урла – запуитаио сам се и поново ухватио самога себе како се изненађујем, ако да нисам пре онолико година и хледао нешто слично и слушао овакво слично звиждање.

Док читам и анализирам како је тај и тај политичар недавно великодишно оставио посланичке привилегије и угодности, јер му је досадило да се буса у прса како му је свега онога доста било, па човек решио да је и њему доста  посланичке славе и, гле чуда, указа му се јединствена прилика да се просалави на Константину Великом  и то цару рођеном нишиом! Маса  махом младих људи искористила је прилику да обогати садржај забавног и лагодног живота и не знајући  шта све тог момента ради у корист – сопствене штете! Неко је, заворљиво свашалачки, посејао отров. Рекао је полуистину: грешни градоначелник Дарко Булатовић је са својим Градским већем донео одлуку да поклони Држави Србији нишјки Аеродром „Констанитн  Велики“. Наравно, није ни поменуо основни разлог да је то учињено из веома јасних и опипљивих разлога: па Ниш, бре, нема целу једну милијарду динара, колико треба ове године уложити у ово збиља перспективно нишко јавно предузеће! Мислио човек – разумнима је довољно и толико, али се изгледа грдно преваерио. Ето, направио грешни божји раб Булат грешку и то баш на црни петак – потценио је оне који га непрекидно лове иза сваког ћошка!

   ДА ЛИ НЕ ЗНАЈУ ШТА ЧИНЕ?

Пиштаљкр, шерпе, лонци и остали поклопци одиграли су кобну улогу баш овде у граду На нишави, па је та фамозна демократија „заразила“ целу Србију, а посебно је  погубно било бомбардовање и онај незаборавни и неизлечиви пети октобар. Па се питам онда ваљда оправдано: зашто све ово ради и оволико се упиње неспорно најенергичнији и најнеуморнији  српски председник Вучић? Зашто је, на жалостм, у праву и то све више како време пролази. Често смо га у последње време чули како са жаљењем констатује оно доберо познато да – што год да урадиш, Србима никад не ваља! Никако народу угодити, па то ти је!  Ево нам конкретног приера са нишким аеродоромом. После ових, као озбиљних и као великих нишких демонстрација огласила се гитро и хитно потпредседница Владе и минсзарка надлежног ресора Зорана Мигхајловић. Бопгме, убиће се, јадна, покуша ајућо дфа глчувима и неразумнима докаже да Србија узима под своје оркиље ниђшки аеродром да уи њерга улаже и да управо он што пре постане прва права алтернатива и замена за беопгхрадски, који је продат на концеисији.

Да се, ипак, не правимо наивни и глупи. Ебво кратке статистике за крај орвиог текста новог серијала. Прво, кажу стручњаци да је демонстрирало у Нишу чак десет хиољада грађана, што процентуално износи трећионма од – десет провената! Ту управо и лежи жалосна истина: отприлике толико је оних добростојећих Нишлија, који себи могу да прууште све штио уинм срцве зажели. Ту су цеклодневна седења по кафићима, одмори и  луксузна путовања са јефтиним аранжманима и томе слично. И шта сад да радимо, зар да наш аеродром постане београдски, па да нам Београђани ударе таксе и ухзуимају паре из нажег џепа? Ово су и питрања и оправдања за  ову силну гужву која настаде зу сред Ниша, а која треба да добније епилог на Скупштини града.  А дотле, неке Нишлије да полете право у – небо. Па, срећноп им летење било…

ПИШЕ:

 Мирољуб МАРКОВИЋ

Share Button