Share Button

ФЕНОМЕНИ СРПСКЕ ПОЛИТИЧКЕ СЦЕНЕ (2.)

Ko је од Ниша направио долину глади, ко присваја Аеродром у Нишу, ко покушава да изврши мини државни удар и ко стоји иза дивљих демонстрација?

     У првом тексту „Нишлије лете у небо“, непосредно по доношењу одлуке Градског већа да Аеродром „Константин Велики“ пренесе на државну бригу, писао сам одговор на питање:“Зашто гласам да нишки аеродром пређе у државно власништво“? Ево, сада ћете имати прилике да читате неуобичајен новинарски текст са гомилом конкретних питања, са конкретним именима, а одговор ће зато бити тек на крају и то – сасвим кратак и свима апсолутно јасан…

КО СУ ОПОЗИЦИОНЕ ПОЛИТИЧЕ ФУКАРЕ?  

   Зашто су халабуку око нишког аеродрома подигли посланици државног парламента Зоран Живковић ,  Горан Ћирић  и Милош Бошковић (зашто је поднео оставку на посланичку функцију и зашто му је свега „доста било“ у ДЈБ)? Када су, зашто и како су прва двојица преко ноћи постали Београђани, како су купили станове од 111 и 200 квадратних метара у кругу чувене београдске двојке? Како је Ћирић само три месеца по доласку у ПТТ могао да купи стан у центру престоинице? Како је Живковић дошао до стана од пола милиона евра, па како је од државе добио на поклон неповратних 522 хиљаде евра за подизање фамозног винограда?  Најтеже је, признајем, доћи до одговора на питање: како је то могуће да се годинама о свему томе јавно говори и да никакву одговорност нико не сноси? На тој линији је и питање још једно: зашто је Ђилас пре неки дан условио оснивање неког националног спасоносног покрета условом да у њему нема места само „за оног Нишлију Живковића“?

Зашто су у граду на Нишави највише експонирани Бранислав Јовановић, популарни Бане Банана у бројним ТВ-испадима, као и генерал Момир Стојановић (супер активиста на друштвеним мрежама), иначе обадвојица одборници градског парламента? И оно кључно: шта мислите зашто несебично заслужују епитете – политичких фукара, илити кобајаги јадних сиромаха?

Ипак, питање је и зашто неки часни изузеци (рецимо, Ћирковић и Станковић)  заслужују да буду изузети овом приликом (па ћемо им накнадно посветити посебну пажњу)?

КАДА ЋЕ СЕ ОПОЗВАТИ И ПАМЕТИ ПРИЗВАТИ?  

   Знате ли који је филозоф изрекао мисао како зна да ништа не зна, „а ти не знаш ни то“? Знате ли зашто је онај српски Американац, југо-премијер Милан Панић, крајем јануара 1997. тазе демократском градоначелнику Ниша рекао: „Зоране, чекај Зоране и ћути. Што горе Милошевић ради, то боље за нас“? Ко су били популарни НАТО-локатори У ВРЕМЕ БОМБАРДОВАЊА 1999.? Ко су ти идиоти и кретени, који се гласно прозивају у Скупштини Србије?  Ко је осмислио и спровео лоповску приватизацију државних предузећа, ко је и како  изнео преко 50 милјарди долара из земље? Ко сада оптужује Вучића што не може да исплати државне дугове раднцима ових предузећа? Коме није јасно зашто су организатори незаконитих (непријављених) демонстрација против аеродрома укључили и ове раднике? Зашто, са кавим резоном и аргументима траже смену градоначелника Булатовића са Градским већем и ванредне локалне изборе у Нишу?


ЗЛОУПОТРЕБА ДЕМОКРАТИЈЕ: може ли хиљаду обманутих грађана да одлучује у име триста хиљада? (фото „Грађанин“)

Зашто, на пример, Бане Јовановић тера спрдњу и држави нуди нишко гробарско ЈКП „Горицу“? Зашто Бане не бере банане, већ у проблем увлачи и нишког извршитеља, најбоље плаћеног грађанина државе Србије у последње две године? Зар Јованвићу није довољно што је на власти у Нишу провео преко 15 година, почев од оне назови демократске после силних пиштаљки, шерпи, лионаца и поклопаца, цепања рачуна за струју и сличних незаборавних глупости?

На крају и питање још једно: зашто Момир-Мома Стојановић, генерал без војске, без муниције и без  политичке позиције, пуца политичким ћорцима на носиоце власти у Нишу и Србији? Зашто се овај генерал у пензији жали да га прогања власт и кажњава за пребрзу вожњу и погрешно паркирање, а зашто је остао без привилегија у владајућој странци, па је „искрено“ формирао нову „најискренију“ странку у Нишу? Потом, зашто је заслужио наслов од овог аутора у време последњих парламентарних избора „Генерал Мома као председник Тома“? Ипак, додајмо још питање једно: знате ли како су Јовановић и Стојановић не тако давно један другог оптуживали и шта су  све један о дрзугоме говорили јавно ?

На  самом крају питање-наравоученије: ЗАШТО НАРОД НИКО НЕ СМЕ ЛАГАТИ? Питањње је такође битно и нимало ситно : ДА Л` ДА УЗМЕМ ДА БИ`  ДАО, ИЛ` ДА ДАМ ДА БИ УЗЕО? Или: што би стално  само нешто да узимате, на пример за најбољи клинички центар на Балкану, за гомилу нових фабрика, а ништа не би да дате, је л` бре Нишлије, себичњаци једни?!

Хајде, сасвим на крају, заједнички да се у нечему сложимо, да се у неким наредним текстовима не гложимо! Зар није време, прилика и да буде опозициона дика, да се сама повуче комплетна њихова клика? Сад ви питате: у чему, побогу да се сложимо? Обећани мој одговор за крај гласи веома кратко: Нишлије бре, знамо ми баш све, само волимо мало да се правимо као наивни, тек толико да наседнемо политичким опозиционим фукарама! Случајно, да ли је могуће да нешто не знате? Па, ћераћемо се ми још, убеђивати, надгорњавати  до доласка Вучића у Ниш има бар цела недеља једна, таман довољно да се наниже огрллица повећа једна и запише подужа вакела.  Живели и весели били, па се на крају око Аеродрома нишког – у истину уверили!

ПИШЕ:
Мирољуб МАРКОВИЋ,
уредник НОНО новина

 

Share Button