Share Button

ФЕНОМЕНИ СРПСКЕ ПОЛИТИЧКЕ СЦЕНЕ (5.)

– Зашто је тупави протест „Не дамо нишки аеродром“ прерастао у праву циркуску забаву у центру Ниша ?


Протест у Нишу није тупав, али је очигледно жмурав: Милош Бошковић и проф. др Татјана Пауновић

       Тог истог дана, у среду 25. априла, у граду на Нишави остале су да се памте две манифестације – у преподневним часовима једна озбиљна, стварно масовна и стварно народна на платоу између КПД и нове модерне фабрике „Леоини“, а у вечерњем термину у самом центру на Тргу краља Милана једна посве другачијег духа и карактера. Док је на првој председник Александар Вучић, пред  окупљеном масом од најмање десетак хиљада грађана, говорио о озбиљним судбинским питањима Ниша и југа Србије, на овој другој у центру града одигравала се једна права – циркуска шарада! Како то, зар је могуће тако нешто? Пита се свако нормалан и добронамеран, ко се у центру Ниша нашао после 18 часова. Лепо време, строги центар је у питању, па је разумљиво теклка колона шетача, пролазника, људи са малом децом, који су се, речју, у то време нашли у центру Ниша.

Наслоњени на настрешницу подземног пролаза, а делимично сакривени иза споменика Краља Милана, организатори већ прослављеног ТУПАВОГ протеста  „Не дамо нишки аеродром“, чинили су ове вечери управо – оно што су најбоље знали. Несумљиво су најбоље умели да ураде бар то да пусте да грми громогласна забавна музика са гомиле звучника. Дречали су и вриштали реп-певачи у стилу оног већ познатог „Сви и све за Београд“, „А кудеје тај Ниш-бре“ и слично. Народ је, сасвим нромална ствар, застајао повремено, а млађи су се, опет сасвим нормално, задржавали мало дуже.У сред гомиле било је најживље. Вртеле су се младе девојке са неким папирима картонима, транспарентима, што је нормално – па, млади су и треба да се забављају. Али, у строгом центру било је неколико ликова назови старије господе, који су очигледно промашили и време и  место и друштво. Истини за вољу, било је доста озбиљних људи, којима су они млади, весели и необуздани делили рекламни летак са специјално прихефтаним списком скупштинских одборника, који треба ускоро да донесу одлучујућу одлуку о нишком аеродрому.

Шта желе да изазову ови који стоје иза оваквих манифестација – питали су се неки гласно. Циљ је ових јадника из опозиције да створе хаос, да заплаше одборнике – коментарисали су други…

– Ваше присуство у оволиком броју најбоље говори да смо у праву и да ћемо успети. – закрештао је преко микрофона глас Милоша Бошковића, младог назови вође назови народног протеста под насловом „Иницијатива НЕ ДАМО НИШКИ АЕРОДРОМ“.

Потом је  микрофон узела једна дама, рекоше интелектуалка професорка Филозофског факултета Татјана Пауновић. Прво је рекла да не зна у чему је проблем „да се наш аеродром гради нашим парама“, па додаде да “нисмо ми баш тако тупави као што се о нама прича“. Младен Јовановић из Националне канцеларије за децентрализацију одушеваљавао се бројем људи на тргу!?

Од свега што је  професорка испричала  највећи утисак је оставила када је после прве реченице рекла: „Ако сте хтели да ми аплаудирате, можете слободно“. Верујте, није промашила – добила је аплауз.

Поред непрекидне колоне пролазника која прелази главну улицу код семафора запазио сам озбиљног старијег Нишлију, који се крстио и гласно говорио: „Опрости им, Вучићу, ови стварно не знају шта чине!“ Ма, нека их, пријатељу, нека! Млади су, треба нешто и они да раде. Не могу само да седе по кафићима! Нису ми јасни само неколицина ових белоглавих матораца са пиштаљкама у устима. Бар да су узели гусле, па да седну и гуслају како је некада јунаштво давно било… Или, можда још боље – да су узели гајде, па да крену главном улицом међу возилима. Како би тек весело било…

Стварно, Вучићу, ти се бар разумеш и успешно бакћеш свим могућим и немогућим темама и проблемима. Нећеш ваљда замерити младима…

ПИШЕ И СНИМА:
Мирољуб МАРКОВИЋ

Share Button