Share Button

ФЕНОМЕНИ СРПСКЕ ПОЛИТИЧКЕ СЦЕНЕ (6.)

– Светски дан слободе медија обележава се 3. маја, па утолико пре народ треба да зна истину: која су то светла новинарска имена, како гласи новинарски буквар, а посебно зашто је и кусо и репато улетело у новинарско јато?


САДА ДРУГИ ДРЖЕ МИКРОФОН: ДРАГАНА СОТИРОВСКИ, НОВА НАЧЕЛНИЦА  НИШАВСКОГ ОКРУГА

Некада се знало тачно и прецизно: да би се запослио као новинар, морао си да имаш факултетску диплому. Смисао за пискарање и јако амбициозни људи, који су сањали да им се појави испод новинарског текста пуно име и презиме. Еј, то је било неописиво задовољство, али – требало је то доживети у оно, да кажем, класично  време у самоуправној социјалистичкој великој Југославији. Ови редови су зато намењени и мало старијим генерацијама, који се са носталгијом сећају тог времена, али и млађима – да им послужи као мала, сасвим нека минимална, новинарска лекција. Старији, не замерите, нисте баш толико матори, а ви млађи – нисте нимало неуки…

Светски дан слободе медија је прави повод да се подсетимо најпре оних угледних, светлих новинарских имена у граду на Нишави, које радо и са поверњем  читамо, или пратимо  на ТВ екранима.

НАЈБОЉИ АВАНЗУЈУ У – ПОЛИТИКУ! 

Дан слободе медија и то светски повод је прави да се подсетимо свих оиних који то заслужују,  да их бар у најкраћем поменемо и ликове им видимо уз овај текст. НАМЕЋЕ СЕ ПИТАЊЕ ПРВО: КО СВЕТЛИ НА НИШКОМ МЕДИЈСКОМ НЕБУ?

Пођимо од оног најозбиљнијег,  државног РТС сервиса. Дугогодишња озбиљна, плодна и угледна новнарка Драгана Сотировски недавно је именована за начелницу Нишавског управног округа. Сећам се многих њених правих новинарских подвига, који су били резултат одговорног, упорног и плодоносног истраживачког новинарства. Имала је, сећам се добро, поприлччне проблеме и на суду, када је разоткривала неке злоупотребе у једној сокобањској здравственој установи. Једно време су брухале дрзуштвене мреже о том Драганином проблему, а она је већ тада имала пуну сатисфакцију у виду неподељене подршке аудиторијума, који нас чита, гледа и непогрешиво процењује. Дуже време, такође, познат ТВ нопвинар, дописник ТВ ПИНК Зоран Раденковић именован је за помоћника градоначелника Ниша и потом гледамо његове ТВ репортаже на овој ружичастој, али и на државном РТС сервису.

Приметноп је да народ веома радо гледа и активно учествује у ономе „између редова“ афирмисане новинарке једне нишке ТВ  Душице Дејић, као и оно симпатично „ћоше“ ауторке Милене Видојковић. Петком увече дуже време већ ноншалантно и мајсторски води опуштене разговоре о веома озбиљним темама нишки новинарски вук Мирослав Ћосић. Има, наравно, још новинарских имена која заслужују да буду на списку угледних, те молим да уваже моје извињење што их овом приликом нисам баш све поменуо. Но, живи били и даље се доказивали у новинарском раду, па ћемо се још сретати и хвалити по нашем граду.

Новинарство је, дакле, некада била стварно сила седма, а сада је већ ова изрека дискутабилна. Свакако је добро што најбољи аванзују, што одлазе на политичке функције, а – зашто да не? То је нови изазов да се у новом послу наново доказује управо новинар који, иначе, у суштини и бити професије има непрекидну тежњу и борбу за новим успесима и неким новим самодоказивањем. Зато познатој новинарки и тазе начелници Драгани искрена чеситтка на првим њеним политичким потезима  и иновацијама. Ако си добар новинар, буди још бољи – политичар!


ПРАВИ НОВИНАРСКИ „СТРЕЉАЧКИ“ СТРОЈ: ТВ камере, професионални апарати, мобилни, а у  првом реду – новинарско оштро око!

НОВИНАРСКИ БУКВАР

Сећања могу да заведу и да се деси промашена тема! Но, ја од почетка на ум имам прави новинарски буквар, у коме су прва слова она чувена питања на која мора да одговори буквало сваки новинарски напис – од вести до репортаже и коментара. То су свима добро позната питања: ко, шта, где, кад, како (и зашто)?

Ово задње питање ћу сада прво да поставим: КАКО СУ, ИЛИ ЗАШТО СУ НИШКИ НОВИНАРИ  НА  НИСКЕ ГРАНЕ СПАЛИ?   Додаћу још једно: КО СВЕ НОСИ НОВИНАРСКО БРЕМЕ У ОВО ТЕШКО, НЕНОРМАЛНО ВРЕМЕ?

На основно питање КО налазим за сходно за себе да напоменем да сам 1990. у Нишу био први новинар који је напустио државни посао, направио сопствени медиј НОНО новине, узео чак двадесетоторо  факултетски образованих волонера са Бироа  и кренуо да штампам своје новине. Први носећи главни наслов у првом броју гласио је „Време моћника (не)пролази“, а у тексту комплетну актуелну политчку нишку аферу са фотосима и карикатурама главних ликова. Радили смо непуну годину дана у ексклузивној згради сада бившег грчког конзулата, а онда –  са полицијом избачени напоље! Ето, прошле су три деценије и коначно сада више нисам у дилеми: она заграда за НЕ је била сувишна, јер ће вечно трајати време МОЋНИКА. Једино оправдање ми је што више није била она стара добра ЈУГА. У другом броју сам имао пун  погодак – буре барута на Балкану. Ето, оно је и даље присутно, присутна су и даље важе основна новинарска питања, али је дошао нови светски поредак, у коме је седма сила новинарска само некада била!

На она основна питања знате одговор. Видите све ове који се баве новинарским послом у Нишу, било у ТВ извештајима , било преко друштвених мрежа. Дошло је време када сви знају све и када нема тајне, осим ако нећемо да се правимо наивним па као не видимо, не чујенмо… Колико има медија у Нишу, нарочито портала, сајтова и слично, тешко је набројати. Али, ко су све они, како се зову и нарочито како дишу и како пишу.  Наиме,  то већ заслужује посебну пажњу, посебну тему и нарочито посебан наслов…

ПИШЕ И СНИМА:
Мирољуб МАРКОВИЋ
СЛЕДИ:

И КУСО И РЕПАТО
УЛЕТЕЛО У НОВИНАРСКО ЈАТО!

Share Button