Share Button

(МОРСКА РАЗГЛЕДНИЦА 1.)


– ЖИВОТ ПИШЕ БАЈКЕ: Ако случајно учиниш неко добро неком Гускићу, нећеш се кајати само ако наиђеш на чувеног Ђуру Палицу у которској полицијској станици!?

       Ако се намерно, а никако случајно, нађеш у Котору на мору јадранскоме… Наравно, машта може да смисли свашта, али тешко оно што је само драги Бог унапред одредио и само он знао! Елем, само случајним случајем случајно можеш да нађеш прави правцати, а још притом доста „пуначак“ новчаник на улици у центру тог чувеног бококоторског града… Просто не знам шта и како да ти одмах и директно кажем шта ће се десити ако све  на почетку речено дође случајним случајем све једно за другим! Веровали или не, драги моји,, моје приче испадају тако без моје неке озбиљне намере и плана, ето  баш најконкретније – јединствене и поучне. Шта је било? Не верујеш неверни Томо, али не замерам. Хајде да одмотамо ову которску овогодишњу годишњеодморску непланирану мистерију…

ТУЂИ НОВЧАНИК – НАША БРИГА!

     Тек нам је почео тај десетодневни одмор, било је треће вече па хајд са својом лепшом половином, са драгом животном сапутницом, хајде, дакле, да прошетамо увече мало по центру Котора. Тек што смо кренули низ косу улицу која се спушта према центру и котоској луци, док смо лагано ишли поред бетонске ониске ограде – изненађење  ама баш као гром из ведра неба.

– Јао, види новчаник! – полугласно, уплашено каже ми супруга и тутну ми оно на шта је руком налетела на бетонској огради. –

– Ето, тако ми се у руци нађе прави правцати и пуначак мушки новчаник!

– Шта ћемо, побогу? Откуд сад ово, шта да радимо?…

Разумљива женска реакција, а верујте и разумите мушко изненађење. Шта то би, откуд сад, да није нека скривена камера, да није нека подвала, подметачина… Наређао сам низ идеја које су ми спонтано пале на памет.  Пошто у непосредној близини није било баш никога, одлучим једино што ми је пало на памет: хајдемо доле испод светиљке да видимо шта је, чије је, шта да урадимо…

Признајем да смо били не само изненађени, већ и збуњени. Најкраће, у новчанику је било нешто пара, динара и евра, али много више личне документације. Лична, возачка, две саобраћајне, једна за ауто, друга за скутер,  а све то на име младића рођеног 1996. године из Котора. Интересују вас паре на првом месту, знам то сигурно, па одајем тајну: за једног младог човека од 22 године није био ни тако мали џепарац у новчанику, јер је ту било више крупних новчаница од сто и двеста евра, али је интересантно да је имао и више црвених хиљадарки динара.

– Добро, де женска мудра логико,  а шта ако га је неко већ нашао, испразнио половину крупних новчаница, а ово оставио да се други налазач бакће са оптужбом да је он узео неке силне паре? Замисли море, ма да ли је могуће да се цело вече сада бакћемо са нечијим новчаником, да се још нађемо у небраном грожђу којим случајем.

Тако смо некако вртели високоумне мисли, претпоставке, нагађања о томе шта је у питању и у шта све можемо да се увалимо. Тако нам цело вече прође, пропаде у непланираном и неплаћеном узбуђењу… Све те такве неке непријатности уместо да се опустимо у пријатној атмосфери поред мора, да попијемо кафу, да се освежимо сладоледом или слично нешто због чега смо запели чак од Ниша до Котора.

ПРЕДУЗИМЉИВИ ПОЛИЦАЈАЦ – ПАЛИЦА

       Почетак  епилога је уследио у рецепцији хотелској и то баш оног хотела који носи име пуно неке доброте, па се баш зове – „Доброта“.

– Хајде, Перо, дај, Бога ти, пронађи овог Гускића што изгуби овај новчаник! – велим ја дежурном Петру на рецепцији.

– Ја то могу тек сутрадан да предам у полицијску станцу. Пошто је човек из Котора,овде му је издата лична карта, сигурно ће га они одмах наћи… – рече  Пера,  преузимајући фамозни новчаник.

– Видим да има визит-карту стоматолога, који га вероватно познаје и има његов телефонски број, па ако затреба можемо сутрадан да се  и њему обратимо. Важно је да том младом човеку помогнемо, јер могу да замислим колико се сикира и каква им је сада узбуна у породици. – добронамерно је, онако брижно и матерински резоновала моја супруга.

– Ни то није проблем, јер тог доктотра познајем, а ординацију има овде близу хотела, па можемо ако затреба и од њега да затражимо помоћ. – сагласио се рецепционар Пера и тако смо се са извеснинм олакшањем ослободили опростили пронађеног новчаника.

СЛЕДИ.

ЧИНИ ДОБРО И – НЕ КАЈ СЕ И КАД СИ У КОТОРУ НА МОРУ… (ВИДЕО

ПИШЕ И СНИМА:

Мирољуб Марковић

Share Button