Share Button

СМРЗЛЕ СЕ, АЛИ МУШКИ ДРЖЕ ВРАТА: наставнице Марија и Тања овако се возе до радног места

Сваког јутра на аутобуској приградској линији Ниш-Трупале са поласком у 7 сати ујутру вози аутобус из неког репотопског времена. Сигурно је за рубрику. Веровали или не, али у једно не сумњајте: један те исти аутобус, из дана у дан, изјутра у јутро, полази на линију, на пут у отворени саобраћај са неисправним вратима. Додуше, кажу да је ове јесени још увек на снази михољско
лето, топло је преко дана, али је новембарско јутро веома хладно, па се оних десетак, или нешто мало више путника поштено смрзава. Довијају се људи на разне начине: гурају средња врата, вуку их ,покушавају да затворе некако, али узалуд! Она се увек једнако тврдоглаво отварају.
– У овом аутобусу сваког јутра главни путници смо ми ,просветни радници Основне школе„Први мај“ у Трупалу и сваког јутра промрзли стижемо у школу. Додуше, возач се труди да затвори непослушна врата , покушава да их поправи , али му не успева. Ето, јуче се човек мучио и са неким полугама подглављивао врата, али је најсигурније када их лично подупиремо и рукама и ногама. – причају нам наставници ове школе.

КАД СЕ НАСТАВНИЦИ УМОРЕ „НЕПОСЛУШНА“ АУТОБУСКА ВРАТА ВОЗАЧ БЛОКИРА МЕТАЛНИМ ПРЕЧАГАМА

Не знамо да ли да се смејемо од муке или да плачемо од хладноће, јер све ово доживљавамо управо ових дана када нас је посебно смрзла званична информација да нећемо добити обећаних 14 него 9 посто повећања плата од Нове године – додају притом.
Занимљиво је свакако да ово са разваљенима aутобуским вратима траје већ другу годину. Понекад овај аутобус и не дође на станицу, повремено се фамозна врата вероватно поправе ,али се ове јесени сваког јутра понавља немила сцена са наново поквареним вратима. Куриозитет овог озила иде толико далеко да су врата повремено исправна ,али су увек скраћена изнад пода за двадесетак центиметара ,те и кад су исправна-промаја и ветар су увек присутни. Посебна је прича о прошлој зими ,када су на поду аутобуса били читави наноси снега ,па смо чак правили и Снешка Белића – сећају се путници просветари и посебно страхују да ће исто доживљавати и ове зиме. За живо чудо у овај аутобус контрола никад није ушла. Рекло би се да се контролори још увек нису довољно навикли на овако екстремне услове вожње као наставници који немају избора . Чудно је зато да нико из Градског саобраћајног не реагује.
Осим групе од десетак просветара овом линијом ујутру према Трупалу путује и понеколицина уморних радника који су радили у ноћној смени, па се из града враћају својим кућама у Трупалу. Наставници су ноћу бар одмарали, па имају снаге да реагују на промају и хладноћу,а ови р(ј)адници углавном поспано и равнодушно посматрају.
Очигледно – оваква и слична чуда се могу бележити само у Нишу. Али, ако је и по нишки – превише је!
ЗАБЕЛЕЖИО: Мирољуб Марковић

Share Button