Share Button

– Јединствени пример возача хитне помоћи у Црној Трави: возач Саша Миленковић је за 25 година чак 20 пута пацијенте возио у Лесковац и лично давао крв, па настављао да вози даље…

Већ на први поглед делује као вест За рубрику веровали или не. Ипак је истинита и  стварна: у Црној трави ради Славиша-Саша Миленковић као возач хитне помоћи запошљен у  Дому здравља и на јединствен начин додатно помаже пацијентима у тешком стању које вози у Лесковац или Ниш. Он је за 25 година рада чак 20 пута дао крв пацијентима које је возио у Лесковац и којима је крв била неопходна!

– За мене је то увек било нормално да човеку помогнем и дам крв кад год су лекари у Лесковцу рекли да немају довољно. – скромно и не баш радо прича Саша Миленковић.

И тако, миц по миц, реч по реч, па некако дођох до комплетне  и веома необичне приче. Возач хитне помоћи у Дому здравља у Црној трави са својих 46 година обавља овај посао четврт века. Иначе, има пети степен саобраћајне струке. Иако му је отац у овом крају добро познат био популарни доктор Столе, а био је и директор  истог Дома здравља, Саша се определио да му животно занимање буде возач хитне помоћи, која људима у невољи хитно помаже и у задњем трнутку најчешће спашава живот.

– Мој отац је родом из околине Житорађе, али се определио да овде  проведе цео радни век и овде је и живот завршио. Ја сам, мало искомликовао жовотну варијанту, јер имам стално место боравка у Нишу,  овде док радим станујем са мајком у њеном стану У Састав реци, а иначе моја супруга са сином  живи и ради   у Рибарској бањи. Тако сам ја на точковима много више него што би било нормално. – прича своју животну причу Саша Миленковић.

Иначе, на питање како се то и колико ради посао возача хитне помоћи, долазимо до нове ексклузиве. Овде возач хитне помоћи ради-дежура непрекидно 12 сата, дакле. Намеће се онда питање како Саша користи она два слобнодна дана када  даје крв  и то искључиво пацијентима које вози, дакле у току свог радног времена.

– Можда је мало чудно, али ја дајем крв пацијентима када је стварно неопходно, не постављам никаква питања и не тражим ништа. Више пута се чак десило да није била довољна моја крв, па сам позивао и неке пријатеље у помоћ… – очито нерадо Саша открива детаље.

Ипак, сазнајемо да је далеко богатија и занимљивија комплетна прича о возачу даваоцу крви Саши из Црне траве. Саша, наиме, има доста пријатеља у Црној трави, али и у Власотинцу и Лесковцу. Најмање десетак пута је затребало да се обезбеди додатна колчина или одређена крвна група. Саша се тада хватао за телефон и позивао конкретне пријатеље. Увек се завршавало на најбољи начин, па возач Саша заслужује и доданта признања.

– Посебно занимљив случај се десио прошле године у току лета, када је човек сломио десно раме и ја сам сасвим нормално у Лесковцу дао крв да  му помогнем  приликом операције. Само три месеца касније, исти тај човек се поново повредио, али тада сломио лево раме и мени је пало да га поново возим у Лесковац и сасвим нормално  за мене је било да поново помогнем човеку и да му дам крв… – завршава Саша своју необичну причу.

Прича о возачу  хитне помоћи увек спремног да својом крвљу помогне људима у невољи  не би била комплетна ако не кажемо да Саша више неће моћи на свој начин да помаже пацијентима које вози у лесковачку болницу. Моћи ће само када их довози у Ниш. Јер Лесковац више нема трансфузију крви. Ето тако и једне непланиране невоље у актуелној реорганизацји српског здравства.  Можда ће пример возача Саше из Црне траве бити довољан повод да се Лесковцу врати трансфузија?  То препуштам министру Лончару, а моја је била људска обавеза да хуманост једног возача хитне помоћи извучем из анонимности. Саша заслужује и више, зар не?

 

 ПИШЕ И СНИМА:
М. МАРКОВИЋ

Share Button